Драган Симовић: ВРЕМЕ МАЛИХ ЉУДИ 

Нигде у свету нема више великих личности.

Ово је време малих људи.

Време у којему мали људи –

без својега става и мишљења, без своје поетике и погледа на свет –

о свему важном и битном

одлучују.

Великих личности нема више у свету, јер свет, овакав какав јесте, одавно и није за велике личности.

Велике се личности повукоше из света, и обитавају у неким тајинственим упоредним (и оностраним) световима.

Орлу и соколу није место у мочвари.

За њих су небесна пространства и високе стене понад румених облака.

Великих личности нема више ни у породици, ни у роду, ни у племену, ни у држави, ни у власти.

Свуда су у свету –

на кључним, на важним, на битним местима –

све сами мали људи.

Како од малих људи можемо очекивати нешто велико, племенито и узвишено, када ничег великог, племенитог и узвишеног нема у њиховом бићу?!

Ово је време (доба) КаЉуге; време у којему се све велико, племенито и узвишено изгони и прогони из света.

Велике су личности – прошлост, и поново ће (једном и негда) бити – будућност.

Али, сада их нема у свету; и немојмо их тражити у свету, зато што их нема!

На челу свих држава, свих влада и свих народа, гле, стоје мали људи!

Мали људи су одувек бивали себични и саможиви.

А себични и саможиви бивају, зато што је у њих све мало, тескобно и скучено – ум и раз-ум, срце и душа, дух и свест.

Тескобу и скученост коју у свету све више осећамо, то је управо тескоба и скученост од нас малих људи.

Да, заиста, сви смо ми мали људи –

тескобни и скучени, уплашени и престрашени!

Опхрвани бригама и страховима, а да не знамо што.

Дошао је тренутак, тренутак један у Вечности, када свако од нас мора да се побуни против малог човека у себи.

Да свако у себи самоме савлада и победи –

себичног и саможивог, уплашеног и престрашеног човека!

И, када савладамо и победимо малог, себичног и саможивог, уплашеног и престрашеног, човека у себи, тада ће и свет овај бити пун великих, племенитих и узвишених личности.

Али, све ово што рекох, и писах – то је

 само мој дивотан песнички сан!