Стефан Симић: ДАНАС БИ ТИ БИЛА ТИ

„У знак сећања на Милицу Ракић, трогодишњу девојчицу настрадалу за време НАТО агресије 1999. године“- аутор Стефан Симић.

25.06.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Данас би ти била ти а не само сена у очима оних који те нису познавали…

Данас би ти била ти а не савест и опомена свету…

Данас би ти била ти, нечије нешто, још један осмех на корзоу, још један глас у хору младости…

Данас би живела своју песму, живље и јаче, од свих оних које су ти написане и посвећене.

Данас би љубила, данас би те љубили. Данас би волела, данас би те волели а овако…

Имао сам десет година тада, нешто више од тебе и знао сам о свету исто колико и ти. Гледали смо га очима детета. И могао сам да прођем исто тако. Не само ја, већ сви трогодишњаци, петогодишњаци, десетогодишњаци…

Невини, недужни, загледани у небо како уместо птица и сунца сеје смрт…

Шта си могла? Шта сам могао? Шта су могла сва деца света осим да ћуте и чекају да одрасту.

Теби нису дозволили. Ни теби, ни милионима оних који су издахнули пре него што су уопште успели да удахну живот.

Данас би ти била ти а овако…

Обраћао бих се девојци а не девојчици, обраћао бих се радосно теби а не, презриво, свету…

Данас би ти била ти, неко за ким се окрећем, нечији уздах и чежња, нечије све…

Данас би љубила, данас би те љубили. Данас би волела, данас би те волели…

Мада знај да те волимо и овако…

Не разликујем рат од ратног злочина, све се води на истим страницама зла. Не разликујем боју униформе, заставе, гласове али зашто баш ти? Ти, у трећој години? Ти, у шареним бојама детињства?

Чија си ти претња и ко се теби свети? Ниси стигла ни да опсујеш, ни да повредиш а камоли…

Не помињем оне који су те убили, за њих нема места у овој песми, ни у овој, ни у једној песми света, поменућу само Ирак, Либију, Авганистан…

Поменућу још Вијетнам, Иран, Сирију…

Данас би ти била ти а не савест и опомена свету.

Данас би ти била ти, и јеси то, симбол једне изгубљене битке која ће некада бити добијена!

Стефан Симић