Снимањем филма о сарајевском атентату режирају нову историју?

Шта се крије иза најављених филмова „расветлхавању убиства“ аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Намера да се кривица за рат свали на Србију и Русију.

24.06.2013. Александар ПАЛИЋ Новости.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

ВЕЛИКА ревизија историје на великом екрану. Стогодишњица почетка Првог светског рата, по свему судећи, послужиће појединим историчарима, али и филмским уметницима, да историјске догађаје изрежирају на начин који одговара данашњим центрима моћи. Јер, после изјава неколико угледних европских историчара да су за Велики рат криве Србија и Русија, сада је најављено и снимање играних филмова о Сарајевском атентату, који ће, по речима продуцената, „бацити ново светло на убиство Франца Фердинанда“.

Тако је аустријски редитељ Андреас Прохаска добио средства из Фонда за подстицај филма града Беча за снимање трилера „Сарајево“. У питању је прича из угла истражног судије Леа Пфефера, који покушава да „расветли позадину атентата“. Такође у Аустрији, поводом стогодишњице атентата, почиње и снимање документарног филма, док се сличан пројекат спрема и у Сарајеву, где режисер Јасмин Дураковић припрема играно-документарни филм о Фердинанду и Софији.

Свако ко политику оправдава злоупотребом културе и историје чини грешку, пошто политика проистиче из културе и историје а не обрнуто, поручује историчар Чедомир Антић.

БИОГРАФИЈА ПРИНЦИПА

БАЊАЛУЧКИ режисер Игор Тешић је најавио снимање биографске драме о Гаврилу Принципу.
– Приказаћемо шта су били истински идеали тих тинејџера с почетка прошлог века. Говорићемо о Младој Босни као покрету српске омладине. Филм ће се бавити данима и годинама након атентата – најавио је Тешић. До сада најпознатији филм на ову тему је „Сарајевски атентат“ из 1975. године, снимљен у југословенско-чешко-немачкој продукцији. Улогу Франца Фердинанда је играо Кристофер Пламер, док је улогу Гаврила Принципа понео Ирфан Менсур.

– Сама идеја да је Први светски рат почео у Сарајеву показује колико протагонисти оваквих тумачења не брину о чињеницама. Прва жртва рата није био Франц Фердинанд, већ грађанин Краљевине Србије убијен после Аустроугарске објаве рата. Тај рат је био аустро-српски рат, а тек када је Немачка напала Русију и Француску заиста почиње Први светски рат – објашњава Антић.

Наш саговорник сматра да ревизија историје иде наруку данашњем интересу појединих европских земаља да Први светски рат прикажу као сплет околности за које је заслужан спољни (српски) фактор. Таква кампања је и у функцији притиска ради умањивања политичких права српског народа.

– Не треба да чуде и покушаји да Русија буде приказана као дежурни кривац с обзиром на то да је у то време постојала већ столетна тенденција Запада да ратује са њом. Није тачна теза према којој је руска заштита Србије, „фактора нестабилности“ којег је требало казнити, довела до светског рата. Русија 1914. није напала Аустроугарску, већ је Немачка, сила истински одговорна за избијање Првог светског рата, напала Русију, Француску и Белгију – подсећа саговорник „Новости“.

Антић сматра да од новог таласа историјске пропаганде Србија тешко може да се одбрани, највише због тога што имамо слабу елиту.

– То се најбоље видело прошле године приликом скромног и неадекватног обележавања стогодишњице Балканског рата. Било би добро када би држава уложила одређена средства, рецимо, у снимање холивудског филма о догађајима у Првом светском рату, који би за Србију значио оно што је „Храбро срце“ значило за Шкотску или „Мајкл Колинс“ за Ирску. Такав филм не треба да буде наша пропаганда, довољно је да неко од великих америчких или британских режисера упути рационалан изазов свим укорењеним стереотипима, па и српским – закључује Антић.

ЈЕДИНСТВО

ПОЈЕДИНИ европски историчари иду толико далеко да Гаврила Принципа проглашавају за терористу, Младу Босну упоређују са Ал каидом, а Србију криве за избијање Првог светског рата, који је „још почетком 20. века спречио уједињење Европе“! – Приче о јединству у Европској унији и Великом рату не иду заједно. Зато је лакше пребацити кривицу на Србију и Русију – констатује историчар Драган Петровић.

Филм који би на истинит начин требало да прикаже сарајевски атентат је „Бранио сам Младу Босну“ – пројекат редитеља Срђана Кољевића. Снимање приче о др Рудолфу Цистелеру, адвокату Гаврила Принципа, почиње на јесен, а жеља аутора је да премијера буде на Видовдан 28. јуна 2014. године.

– То што је јунак филма адвокат Гаврила Принципа, а не сам атентатор, по мени је занимљивији и објективнији угао, због којег прича постаје универзална и лакше разумљива у целом свету. Она се уклапа у архетипске моделе судског филма: занимљив процес и храброст јунака који је спреман да се жртвује за истину. А Цестелер је управо то и урадио – себе је изложио јавном линчу тако што је срушио оптужницу за велеиздају и доказао да је Аустроугарска починила агресију у Босни. Наравно, филм се бави и члановима Младе Босне, Гаврилом Принципом, али и Ивом Андрићем – открива Срђан Кољевић.

***

Историчари: Принцип није био терориста

Покушаји да се на Србију свали кривица за избијање Првог светског рата су „ексцеси појединаца“, али није искључено да иза њих стоје одређени политички мотиви, оцењују српски историчари који се слажу да се Гаврило Принцип никако не може назвати терористом, а још мање поредити са Осамом бин Ладеном.

„Поистовећивање Принципа и Бин Ладена су идиотске ствари“, каже за Танјуг историчар и академик Драгољуб Живојиновић.

Коментаришући методологију да се прошлост тумачи кроз савремене концепте, попут тероризма, чиме се Принцип у појединим текстовима западноевропских историчара поистовећује са Осамом бин Ладеном, Живојиновић каже да се то не може поредити.

„Тероризам се доскора није употребљавао у научној терминологији. Самим тим, Србија није могла да се бави било каквим тероризмом, јер није била у стању као мала земља да терорише некога“, напомиње Живојиновић.

Професор Филозофског факултета у Београду Сузана Рајић такође сматра да епитет терориста није адекватан за Принципа због атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

„Оно што је урадио Гаврило Принцип у Сарајеву 1914. био је само један од таласа таквих дешавања који су преплавили Европу крајем 19. и почетком 20. века. Сви ти атентатори квалификују се као анархисти или присталице анархиста. Епитет терориста није адекватан за све починиоце, па ни за Принципа. Он је тада имао 17 година, био је гимназијалац, чак није ни имао времена да постане терориста. Он је био под утицајем анархистичких стремљења и мишљења“, сматра Рајић.

Историчар Дубравка Стојановић сматра да није реална могућност да за неколико деценија у уџбеницима историје стоји да је Принцип био терориста и да је Србија изазивач Првог светског рата, јер, како истиче, историја је озбиљна наука.

„То није ново тумачење. Али европске историографије су озбиљне науке и не верујем да је такво тумачење данас могуће. Сензационалистичка штампа то увек може тако да преврне, али не верујем да би ико озбиљан могао тако да пише“, оценила је Стојановић.

Крајем јуна следеће године у Сарајеву ће бити обележена стогодишњица почетка Првог светског рата и атентата на Фердинанда, а како је најављено, тим поводом, биће одржана и међународна конференција историчара на којој ће учествовати више од 100 научника из 26 земаља света.

У сусрет том догађају однедавно су присутни покушаји појединих западноевропских историчара да ревидирају прошлост и да одговорност за избијање рата припишу Србији и Принципу, иако је општеприхваћено становиште да је узрок рата била тежња великих сила за новом поделом колонија и војно-политичку превласт.

Премијер Ивица Дачић поручио је средином маја да Србија неће дозволити ревизију историје у којој би српски народ био оптужен за почетак рата.

Према мишљењу Рајићеве, пребацивање кривице на Србију за почетак Првог светског рата не може се узети као општеприхваћен став.

„То су само излети и екцеси појединаца. И светска наука и наша стоји на становишту чврсто научних доказа да је Први светски рат, конкретно у односу према сарајевском атентату, био само једна варница која је искоришћена у политичке сврхе, а да је рат припремљен пре тога. Сарајевски атентат уопште се није могао уклопити као основни повод за сукоб светских размера какав до тада цивилизација није познавала“, истакла је Рајић.

Она ипак напомиње да је једна од корисних последица оваквих покушаја што се види да јавно мњење реагује на све то што се дешава.

********

ФБР ДОДАТАК: Бранко Илић

Париз, Побједничка парада 1919
Слика српских војника на паради у Паризу на прослави краја Првог свјетског рата