Синиша Ковачевић: Косово и Метохија данас, отац и мајка сутра – приде…

Ако косметски Срби који желе да остану оно што јесу, дакле део Србије, постају противници актуелне власти и њене жеље да што пре имплементира Бриселски споразум о комадању Србије, треба ли да нас чуди што власт и њени медији пожељне Србе са Косова и Метохије сад проналазе у онима који су се заклели на верност Тачијевој држави?
У току је опсежна пропагандистичка операција на нашем здравом разуму. Њен циљ: уверити Србију да ћутке, ако већ не и уз славље и општенародно весеље, пристане на предају Косова и Метохије Хашиму Тачију, у складу са оних 15 тачака Бриселског споразума. Средства: сва која им савест допусти. Дакле, сва која им падну на памет.
15.05.2013. ФБ Синиша Ковачевић, за ФБР уредник Биљана Диковић

Синиша Ковачевић

Мора им се признати да звуче убедљиво. „Ако неко мисли да можемо без Европе, ја вам кажем да ми не можемо да преживимо“, драматичан је још јесенас у Скупштини Србије био Александар Вучић, председник СНС-а и први потпредседник Владе Србије.

Ивица Дачић, премијер, упозорио је да ће Србију, ако скрене с пута ка ЕУ, „престићи и Албанија“, а „то значи да би ми као народ требало колективно да извршимо харакири“; пред Скупштином Србије недавно рече и да, у дилеми ЕУ или не, с једне стране стоје „фабрике, школе, болнице, станови“, а са друге „само непрегледна гробља и сузе“. „Бирамо“, рече Дачић надахнуто, „какву ћемо Србију имати сутра: понижену у народним кухињама, угушену у сузама или јаку, економски развијену у којој ће бити лекова за све и у којој ће Србија бити лек за све.“

На том трагу, али с нешто мање надахнућа, говорио је и председник Србије Томислав Николић још док је био само председнички кандидат – „Економски и социјално Србија не може да опстане без чланства у Европској унији“ – али говори и сада као председник, утврђујући ту општепознату чињеницу да је „ЕУ без сумње један од наших највећих инвеститора и донатора“…

Или, како то простије рече министар Велимир Илић, „Србија не може без страних кредита и донација да функционише, и многи чекају да се предамо и банкротирамо“.

Све у свему, дакле, ЕУ или смрт (харакиријем).
А пошто је већ тако, онда би Унији заиста требало дати све што од нас затражи – и Косово и Метохију данас, и рођену мајку и оца приде сутра – јер нам она, Унија, заузврат дарује живот, а не та мајка и тај отац.