ЛИН­ДОС

АН­ТИЧ­КО СВЕ­ТИ­ЛИ­ШТЕ

Фељтон: НА ПРАГУ ИСТОРИЈЕ (11)

Пише: Бранко Станић

Ста­ри Гр­ци су баш зна­ли где да по­диг­ну хра­мо­ве. Овај у Лин­до­су, на остр­ву Ро­дос, уз­ди­же се на ли­ти­ци ви­со­кој 116 м из­над мор­ске по­вр­ши­не. Ве­ко­ви­ма су, још пре но­ве ере, на том истом ме­сту по­ди­за­ни, па ру­ше­ни хра­мо­ви. Са гра­ђе­њем и ру­ше­њем се на­ста­ви­ло и у но­вој ери. Са­мо ви­ше ни­су гра­ђе­ни и ру­ше­ни хра­мо­ви, већ твр­ђа­ве. Пр­во ви­зан­тиј­ске, а по­том и ви­те­шке. Да­нас је не­ка­да­шње све­ти­ли­ште и утвр­ђе­ње по­но­во гра­ди­ли­ште. Мо­но­лит­не сту­бо­ве, сва­ко је у сво­је вре­ме, ди­зао ка­ко је знао и умео. Ови да­нас, то чи­не кра­но­ви­ма.

Пре­ма ле­ген­ди, Лин­дос је осно­вао унук бо­га Хе­ли­о­са. По дру­гој вер­зи­ји, осни­вач је био отац хе­лен­ског на­ро­да, Да­нос, ко­ји је ту до­шао по по­врат­ку из Егип­та. Но, без об­зи­ра ко да је био осни­вач, на том про­сто­ру сме­њу­ју се раз­не кул­ту­ре нај­ма­ње 30 ве­ко­ва.

Ле­ген­да ка­же да се ов­де ис­кр­цао и Св. Па­вле ка­да је до­шао на Ро­дос про­по­ве­да­ју­ћи хри­шћан­ство.

Зна се и да је Кле­о­бу­лос, је­дан од се­дам грч­ких му­дра­ца, 550. го­ди­не пре н. е. об­но­вио Ати­нин храм у Лин­до­су. Овај му­драц по­знат je и по то­ме да је при­ли­ком ра­зних кул­тур­них де­ша­ва­ња уби­рао но­вац од гра­ђа­на ко­ји се ка­сни­је ко­ри­стио за из­во­ђе­ње јав­них ра­до­ва. Је­дан део упо­тре­бљен је и за храм.

Да­на­шњи оста­ци хра­ма на акро­по­љу по­ти­чу из вре­ме­на вла­да­ви­не ви­зан­тиј­ског ца­ра Те­о­до­си­ја II. Же­ле­ћи да из­бри­ше сва­ки траг ан­тич­ког кул­та из­дао је де­крет ко­јим се за­тва­ра­ју сви па­ган­ски хра­мо­ви ко­ји су се још увек та­да ко­ри­сти­ли у Грч­кој. Све­ште­ни­ци Лин­ди­ји­не Ати­не су се бу­ни­ли и би­ли уби­је­ни. Ка­сни­је, Ви­зан­тин­ци по­ди­жу утвр­ђе­ње на акро­по­љу. Твр­ђа­ва се оја­ча­ва на­кон до­ла­ска ви­те­зо­ва и по­ста­је њи­хов управ­ни и прав­ни цен­тар.

Тврђава и храм на брегу

 По­чет­ком 20. ве­ка пр­ва ис­ко­па­ва­ња, с до­пу­ште­њем ото­ман­ског сул­та­на, за­по­че­ли су дан­ски ар­хе­о­ло­зи. От­кри­ли су тра­го­ве још из нео­ли­та, ма­да је њи­хо­ва па­жња би­ла усме­ре­на на храм Лин­ди­ји­не Ати­не. Ис­ко­па­ва­ња хе­лен­ске стое (дво­ра­не са сту­бо­ви­ма) по­че­ли су ка­сни­је. Број­ни пред­ме­ти са акро­по­ља за­вр­ши­ли су у му­зе­ји­ма Ко­пен­ха­ге­на и Истамбула.

Да­нас се до Лин­до­са из глав­ног гра­да Ро­до­са мо­же сти­ћи на два на­чи­на – коп­не­ним или мор­ским пу­тем. Оба оби­лу­ју пре­див­ним при­зо­рима и пеј­за­жи­ма. Иду­ћи ка ју­го­и­сто­ку, ни­жу се пре­ле­пе пла­же. Јед­на, чак но­си и име чу­ве­ног глум­ца Ен­то­ни Кви­на, про­сла­вље­ног уло­гом у фил­му „Грк Зор­ба“. Оча­ран ле­по­том остр­ва и ува­лом, у ко­јој је сни­мио не­ке де­ло­ве фил­ма, го­ди­на­ма је ту ка­сни­је до­ла­зио на од­мор.

По­сле пре­ђе­них 56 км ука­зу­је се див­на ува­ла, мо­жда и нај­леп­ша на це­лом остр­ву. По зе­лен­ка­стој бо­ји ви­ди се да је мо­ре у ува­ли плит­ко. Пла­же су пе­шча­не. Ис­под акро­по­ља бе­ле се гу­сто на­чич­ка­не ку­ћи­це. Има их и из 16, 17. и 18. ве­ка. На­зва­не су „ка­пе­тан­ске“, јер су у њи­ма жи­ве­ли по­мор­ски ка­пе­та­ни ро­до­шке фло­те, јед­не од нај­моћ­ни­јих на Ме­ди­те­ра­ну.

Лука Светог Павла

Насеље подно акропоља

 И до акро­по­ља мо­же се сти­ћи на два на­чи­на – пе­шке или так­си­јем, на ма­гар­цу. Пр­ви је бес­пла­тан, а дру­ги ко­шта се­дам евра, без укљу­чи­ва­ња так­си­ме­тра. Успон је стрм, па се мно­ги ту­ри­сти од­лу­чу­ју за овај нео­би­чан пре­воз, а и рет­ка је при­ли­ка да се во­зе та­квим так­си­јем.

Таксијем до светилишта, деца, појединачно

И породично

Такси станица испред тврђаве

Једни горе, други доле

И тек кад се поп­не уз стр­ме сте­пе­ни­це и на­ђе уну­тар зи­ди­на ви­ди се шта се за­пра­во на­ла­зи на акро­по­љу. Ру­ше­ви­не и гра­ђе­вин­ске ма­ши­не – ди­за­ли­це. По­диг­ну­то је не­ко­ли­ко сту­бо­ва – не­ки су об­но­вље­ни, а ви­ше их је ре­кон­стру­и­са­них. Оне пр­ве је из­је­ло вре­ме. Ни­су за ус­пра­вља­ње, а мно­ги су, још пре ви­ше ве­ко­ва, упо­тре­бље­ни у град­њи твр­ђа­ве.

 Витезови су подигли зид

Данас је у тврђави приличан неред, али у плану је дан када ће све опет бити на свом месту

Знак о коме се данас толико говори, уклесан у камену

Степеницама до богова и богиња

 И ре­кон­струк­ци­ја Ати­ни­ног хра­ма је за­по­че­ла. На­ла­зи се на нај­ви­шој тач­ки акро­по­ља. Иако су ма­ло­број­ни, опет се из­ме­ђу сту­бо­ва про­би­ја по­ве­та­рац и хла­ди пре­гре­ја­на те­ла ту­ри­ста под вре­лим ро­до­шким сун­цем.

Зна­ли су ста­ри Гр­ци шта ра­де, па чак да на­пра­ве и про­ма­ју у храму, а за ове да­на­шње не зна се ка­да ће за­вр­ши­ти ре­кон­струк­ци­ју древног хра­ма на акро­по­љу из­над Лин­до­са на острву Родос.

Акропољ, реконструкција, радови у току

А када све буде завршено овако све би опет требало да изгледа, као некада