Милутин Николић: „ЈА НИСАМ ДОШАО ДА ДОНЕСЕМ МИР, ВЕЋ МАЧ“

„И где смо сада !? У чије смо се коло ухватили!? Чија кола узбрдо гурамо!? Продадосмо данас веру за вечеру! Зажмурили смо на оба ока, па чешемо један другог по ушима, празном причом и смешним опсенама.“

02.04.2013. за ФБР пише: Милутин Николић, приредила Биљана Диковић

Данашњи дан није време за шаљиве приче и лажна обећања. Данас нам ваља истини погледати у очи, и храбро је себи и другима изрећи.

Нечастиве слуге успаванкама о миру, болесним бајкама пуним душевне разнежености, обећањем земаљских рајева са пуно телесне љубави, уклањају од нас МАЧ ДУХОВНЕ ИСТИНЕ, и убијају душу отимајући све.

И где смо сада !? У чије смо се коло ухватили!? Чија кола узбрдо гурамо!? Продадосмо данас веру за вечеру! Зажмурили смо на оба ока, па чешемо један другог по ушима, празном причом и смешним опсенама. Нема међу нама истинитих лепих речи, срцем изговорених , делом потврђених, узвишено и са правом мером…

И ко је данас достојан да са силом позива „познанију права“? Вратимо се зато великом Владики Његошу. Он је изрекао речи које нам указују на пут којим се једино можемо излечити, оздравити и усправити. Зато га као и Светог Саву, жреци глобализма и избацују из наше културе, историје и свести… Кукоља се намножило у времену инсталираног безбожништва. Ево данас ће нам свима главе доћи. Док се не истраже модерне потурице екуменизма и глобализма одњихане у колевци комунистичког материјализма, нема нама доброг јутра и достојног живота.

Док су Немањићи и потоњи патријарси и владике овај народ водили ка Истини непролазног Царства Небеског, овај народ је постојао као народ. Откад су га кроз династички убрачун у руке зграбили европски ђаци левичари – масони и поратни комунистички револуционарни башибозлук, овај народ се окренуо царству земаљском, попљувао Христа, своје име, претке и владике и поклонио се златном телету. Окренули смо леђа Сунцу Правде и Истине са Истока и поклонили се ономе на западу, на кога се на крштењу пред олтаром три пута пљуне… Тумор је смрадан и огроман на души и телу овога народа.

Ево данас ће нас стегнути за грло, како би нам срце исчупали. Једним замахом га треба сасећи у корену ! Баш по речима мудрог Владике Данила: „Удри за крст за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима: хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине! Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прави на камен крвави!..“

Зато што смо погазили завете жито нам не рађа, него само овај кукољ, што ће нам семе и истину са запада послужити за храну уместо хлеба нашег насушног. И десиће нам се, и већ се данас дешава оно што нам је Свети Владика Николај прорекао у својој Божанској Литургији. Пут постоји, излаза има, али од витешког чојства и јунаштва остало је само бабско нарикање.

Заиста вам кажем, каните се европских врачева, вештица и домаћих шићарџија и баба нарикача. Прочитајте песме мудрог Владике Његоша „Орао и свиња“ и „Поздрав штиту србобрана“. Јер, то су за нас сада ЈЕДИНИ ЗАКОН И ПРОРОЦИ. И то је онај Камен од угла који данас одбацујемо. Свако ко на њега падне данас разбиће се, и на кога Он падне данас сатреће га!

Зато коме се рука данас оклизне, осушиће му се. И рука и лоза и потомство. Опрости Боже, ако се може. И нека буде Воља Твоја !