КОМЕНТАР ДАНА:
ВАЊА – Крајина, бомбардовање, Србија

25.03.2013. коментар дана на текст Стефан СИМИЋ: Како сам ратовао против НАТО пакта, за ФБР приредила Биљана Диковић

ВАЊА – Крајина, бомбардовање, Србија

Имала сам тада двадесет година, радила двократно у трговини која је била 6 километара далеко, и ишла пешке. Живела сам у приватном стану који су мојима као избелицама из Крајине изнајмљивали тада за 250 марака (просто су се утркивали ко ће нам више наплатити). Било је много избеглица тада у Шиду па је зарада на избеглицама било добра.

Једва би накуцкали за кирију, али за храну није било, јели смо суви хлеб стар неколико дана. Замисли сада мене када су почеле да падају бомбе, ма ја сам била срећна! Била сам толико огорчена на све да сам желела да бомба прво погоди мене, па све око мене. Желела сам да похлепна жгадија види како је то када је рат, када се плашиш за сопствени живот, када изгубиш најмилије. Мислила сам, можда када виде како је престаће нашу муку искориштавати, неће ме више питати, ШТА СИ ДОЛАЗИЛА ОВДЕ, НИЈЕ ТЕ НИКО ЗВАО, КРАДЕТЕ НАМ РАДНА МЕСТА. Често би помислила да би ти људи више волели да се десио још један Јасеновац него да им НЕ ДАЈ БОЖЕ узмемо неко радно место, или дишемо ваздух.

Тако сам ја провела бомбардовање, без страха, јер сам водила битку за живот и без тих бомби. Кирије су због бомбардовања пале на пола цене, остало је тада новца и за храну, КОЈИ ПАРАДОКС!

Преживела сам бомбардовање (мој отац није ни доживео јер су га усташе убиле у Крајини), и са ове тачке гледишта ме је срамота мојих мисли тада.

Временом сам почела схватати зашто се тада народ тако понашао и опростила сам им. Надам се да ће и мени опростити за ружне мисли, јер волим мој народ и моју државу.