Издвојимо бар неки тренутак да се запитамо како је њиховим породицама… Како се осећају деца палог борца за слободу Србије, како се осећају мајке херојски погинулих голобрадих дечака, како се осећају очеви часних јунака…
Како се сви они осећају кад их се сетимо само једног дана у години?

Сећамо се сабораца који су своје животе уградили у темеље слободне Србије, Србије коју ћемо упознати у ново време.
Сад се питам да ли смо оправдали њихове жртве…
Одмах одговарам НИСМО!

Нисмо урадили довољно да спречимо белосветске протуве да нас продају за шаку смрдљивих долара (неколико милиончића долара), нисмо се борили за своја права и част, попустили смо трговцима моралом и манипулаторима мислећи да су они паметни и да ће нас економски освежити…

Време пред нама нам даје шансу, искористимо је…

Схватили смо да је манипулација успела, да су нам убили вољу за часним и поштеним животом…

Е нису, не дозволимо им то квислиншко задовољство… Схватили смо!

ПРИЧАЋЕМО О ЧАСНИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ СРБСКОГ НАРОДА 364 ДАНА У СВАКОЈ ГОДИНИ…
ДАНАС ЦЕО ДАН ДА ЋУТИМО, НИЈЕ ДОВОЉАН МИНУТ…