БАРИКАДЕ

Имовина на Косову (4): Србији дужни милијарду евра


Имовина на Косову (4): Србији дужни милијарду евра

Андреа Лоренцо Капусела је седео три године у одбору Косовске агенције за приватизацију и неколико пута се успротивио продаји предузећа верујући да је у питању намештена продаја.

23.03.2013. Ј. Л. Петковић – Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

Андреа Лоренцо Капусела

Спољни дуг Косова плаћа Србија: Андреа Лоренцо Капусела

– Бојим се да су неке компаније продате за вештачки направљене ниске цене – каже Капусела. – Корупција унутар Агенције за приватизацију обично је имала ову форму.

Италијан, који је на Косову био и директор економског одељења Међународне цивилне канцеларије, сматра да пошто Србија за већину приватизованих компанија на КиМ отплаћује дуг страним кредиторима, Приштина треба да преузме дуг и исплати Београду надокнаду, која све укупно премашује милијарду евра. То је предвиђено и Ахтисаријевим планом, који је костур косовске независности.

Правна чаура

– Унмик је основао Косовску поверилачку агенцију (КПА) под окриљем Резолуције 1244, која се након проглашења независности трансформише у Косовску агенцију за приватизацију, која се сматра наследником Косовске поверилачке агенције и сва средства радници и фондови, и сва предузећа под њеном управом су сада под њеном контролом. Унмик формално не признаје нову агенцију и сматра да стара и даље постоји, иако више не ради. Дакле, то је правна чаура – објашњава Андреа Капусела, бивши члан Косовске агенције за приватизацију.

– Све компаније су продаване на аукцијама, а косовски закон каже да оне морају бити отворене, конкурентне и транспарентне. Одбор Агенције мора да одобри продају, а ми смо претходно добијали образложене процене претпостављене тржишне цене, па би је упоређивали са ценом оствареном на аукцији. У неколико случајева већина одбора прихватила је цену противно мојим примедбама.

– Генерално верујем да су компаније углавном продате по фер ценама, али то заснивам на претпоставци да су аукције биле заиста конкурентне и да је анализа цена која нам је достављена била тачна. Верујем да је било и манипулација, јер смо се неколико пута колеге и ја успротивили достављеној процени вредности која је била очигледно нетачна. Али нисмо били спремни за добро припремљене манипулације, па су неке компаније продате за вештачки ниске цене – каже Капусела.

Када је сумњао на корупцију, тврди да је гласао против или слао документацију Еулексу.
– Никада нисам видео директне доказе о корупцији, у смислу плаћања мита, али неколико показатеља ме је довело до закључка да она постоји и да је широко распрострањена. Јавно сам говорио о примеру када је земљиште поклоњено једном приватном универзитету, као и када је враћан депозит инвеститору који није платио цену за компанију коју је купио.

Тачијев миљеник

309390_031710c5_kf
Бег са састанка: Слободан Петровић (десно)

Капусела је незадовољан и радом представника косовских Срба у Агенцији за приватизацију, за које каже да нису били од претеране користи.

– У одбору је био Слободан Петровић, лидер Самосталне либералне странке, и он је повремено учествовао на састанцима. Долазио би на два од три састанка, а онда би одлазио на пола или остајао чак и мање. Говорио је уопштено и гласао као и председник управног одбора, који је де факто представљао владајућу партију на Косову – ДПК.

Не сећам се да је било када заузео став у име српских интереса, иако не мислим да је Агенција радила против интереса косовских Срба. Проблем је у томе што Петровић није понудио никакав користан допринос Одбору. Његова улога у Одбору је управо огледало Самосталне либералне странке у влади Косова, лојалнији су премијеру Косова него поједине фракције у странци Хашима Тачија.

На питање да ли су интереси Срба били заштићени приликом продаје предузећа, он прича да то зависи од тога – шта су интереси Срба.

– Ако се верује да та јавна предузећа припадају Србији, онда свака продаја оштећује српске пореске обвезнике, осим ако Србија не добије сав приход од такве продаје. Али то је питање је нераскидиво повезано са питањем статуса Косова. По закону, Агенција плаћа 20 одсто од продајне цене радницима компаније. Спискови радника који имају право на такве исплате доносе одбори у којима се налазе и Срби. Радници могу да оспоре списак пред судом, ако сматрају да су неправедно изостављени. Да ли су спискови прављени са примесом антисрпске пристрасности, не могу да кажем. Али, наравно, косовски Срби радници имају мању могућност да подигну глас, организују протесте или добију подршку синдиката.

Србија полаже право на већину компанија које су приватизоване. Да ли ће Београд остварити то право, Капусела сматра да у потпуности зависи од политике.

– Све што је Србија могла да уради јесте да полаже право на приход од приватизације, али ако је основ за то Резолуција 1244, проблем је у томе што по Резолуцији новац иде Унмику, а не Србији. Када је реч о спољном дугу Србије који се односи на Косово, Ахтисаријев план каже да Приштина треба да преузме тај дуг. Такође, Приштина треба да да Београду и надокнаду за оно што је већ платила, а нема могућност да убира порез на Косову и то надокнади.

– Све укупно, дуг и надокнада Србији су око милијарду евра, ако не и више. Исплата Косова Србији би, према Ахтисаријевом плану, подразумевала и признање. Ипак, постоје начини да се избегне признање, као што сам рекао, део дуга Србије је пренесен на Косово, у трансакцији која је била јавна.

– И Косово и Србија су у лошем економском стању. Али Косово добија много више иностране помоћи од Србије. Лоша економска ситуација подсрекује нестабилност на Балкану. Према томе, имало би смисла да тај новац буде пребачен Србији, јер Косово може да рачуна да међународна заједница преузме део њиховог рачуна: трансфер ће дати неке кисеоник Србији без гушења Косова. Прилично сам изненађен да ништа на овом фронту није урађено од 2009. године.

КРАЈ

——

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Имовина на Косову (3): Косову зграде, Србији дугови

Имовина на Косову (2): Фирме под лажним именом

Имовина на Косову (1): Радници отети, фабрике на добош