Ко сте ви политичари да поклањате Косово и Метохију? Нови „споразум“ од ЕУ испоручен Београду – план и нова резолуција да замени СБУН 1244?!

Први део је текст преузет са сајта свисрбисвета. орг, а у наставку је и „споразум“ који је по речима новинара „већ дат Београду на читање и усвајање“… Нема редакцијских коментара и измена.

17.03.2013. извори: svisrbisveta.org, агенције, Блиц, за ФБР приредила Биљана Диковић

КО смо ми политичари, да признамо Косово и Метохију. То може да одлучи само народ Србије. Треба изаћи на референдум… Ако СНС формира владу, сешћемо са опозицијом и установићемо предлог за Косово, с којим ћемо се обратити грађанима. Ако грађани одбаце решење – неће га бити. Ако га прихвате, биће га..

Овако је у предизборној кампањи говорио Томислав Николић, тада лидер Српске напредне странке. Десет месеци после доласка на власт, и пошто су преговори о Косову отишли предалеко, могућност расписивања референдума готово је искључена.

Грађанима који, према последњим истраживањима, великом већином бирају Косово уместо ЕУ, неће ни бити омогућено да то и званично кажу. Тако ће одлуку о овом најважнијем државном питању, каква год она буде, донети политичари.

Српски државни врх на преговорима са Кетрин Ештон

А какво ће решење бити прихваћено, још увек је непознато. Не зна се ни да ли је шатл-дипломатија на релацији Брисел – Приштина – Београд дала неки резултат. Да ли је понуђен неки документ? Ништа, осим јеловника, каже Дачић.

Председник Николић узвраћа да је могуће да се појави неки „нон пејпер“, незванични документ… Извесно је само да се копља ломе око заједнице српских општина, односно овлашћења која ће имати.

Београд тврди да ће заједница имати судску и извршну власт и да ништа испод тога неће бити прихваћено. Јер, без кључних овлашћења, та заједница била би попут Црвеног крста или НВО, имала право да издаје листове и организује округле столове… Тражи се више. Много више?

У Приштини неће да чују ни за ово што је објављено. Ни за милиметар изван Ахтисаријевог плана, по ком је реч о косовској држави, без дилеме. Тачи поручује да та заједница, коју он зове „асоцијација српских општина“ неће имати ни судску ни извршну власт, да је то договорено и да ће ускоро бити потписано. Они не дозвољавају ни минималну могућност промене својих закона и устава, зарад успостављања српске заједнице.

Европска унија, сем пет чланица је признала Косово као државу, а у овој фази бриселски званичници тврде да само посредује, али нико од чланица које су признале не објављује да је решења по Ахтисаријевом плану неки проблем. Тај документ предвиђа нека права за српске општине унутар независног Косова. Ахтисаријев план је, иначе, раније одбачен и од српске владе и од Савета безбедности УН.

На српској политичкој сцени често се истиче и да актуелна власт нема овлашћења да сама одлучи о прихватању било какавог документа који би ишао на штету српских интереса.

– Влада и председник су изгубили легитимитет да преговарају. Они су преокренули политику на којој су добили изборе и наставили да воде политику коју је водила претходна влада. Тај проблем може се решити само на изборима – каже за „Новости“ Слободан Самарџић, потпредседник ДСС.

Он додаје да је положај Косова дефинисан Уставом, и да је референдум непотребан:

– То би био уставни референдум. Питање статуса је решено Уставом за који је гласала већина грађана и тако рекла да жели да Косово остане у Србији.

Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за КиМ, истиче, пак, да странке на власти имају већину и да међу тим партијама нема неспоразума око тога да је Косово део Србије.

– Иза наших преговарача стоје платформа и резолуција коју је усвојила скупштинска већина. Што се тиче референдума, он није потребан, јер пред нас нико није поставио дилему Косово или ЕУ. Али, ако нам неко каже да морамо да бирамо, онда треба расписати референдум – оцењује Дрецун за наш лист.

РЕФЕРЕНДУМ 1998.

РЕФЕРЕНДУМ о Косову и Метохији одржан је 1998. године, а одлучивано је о учешћу страних представника у решавању проблема у Покрајини. Изјашњавање је одржано 23. априла 1998, изашло је 5.297.776 бирача (73,05 одсто уписаних бирача). Против учешћа страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији изјаснило се 94,73 одсто гласача, а за је било 3,41 одсто.

Стручњаци сматрају да расписивање референдума не би било целисходно. Јер, то би био референдум о Уставу којим се јасно каже да је КиМ саставни део Србије.

– После Устава који је усвојен по референдумском поступку питати грађане о нечему о чему су се већ изјаснили је депласирано. Референдум би био потребан уколико би се устав поново мењао – каже професор уставног права Ратко Марковић. Референдум је „закаснело питање“, јер га је, евентуално, требало расписати док преговори нису одмакли овако далеко.

Марко Благојевић, извршни директор ЦеСида истиче да је најважније питање које би било постављено. Ако би питање било – да ли сте за то да Косово буде саставни део Србије – у том случају би, каже Благојевић, референдум био губљење времена, јер је исход унапред познат и изјашњавање би служило за манипулацију. Бесмилено би, оцењује он, било и питање – да ли сте за Косово или ЕУ – јер је и ту исход познат.

– Зашто би Србија своје грађане стављала пред дилему пред коју државу нико не ставља – каже Благојевић.

По његовом мишљењу, питање би требало да гласи – да ли сте за или против тога да Србија буде члан ЕУ – с тим што би у кампањи требало објаснити шта су последице, а шта предности чланства у ЕУ.

– Питати грађене да ли су за Косово или ЕУ, то је као да их питате да ли би се одрекли леве или десне ноге. То је „Софијин избор“ – каже Благојевић.

Иначе, референдум о уласку у ЕУ обавезан је и расписује се када је држава завршила и последњу фазу на путу ка Европској унији и остало је још само да буде примљена. Референдум о учлањењу расписиван је у свим државама чланицама ЕУ.

ПРЕМИЈЕР Ивица Дачић оспорио је аутентичност докумената које су објавили неки медији у Србији.

– Ти документи нису тачни јер до сада ЕУ није понудила никакав папир за потписивање нити је такав био предмет разговора у досадашњим сусретима преговарачког тима. Да не би било дилеме, никакав договор са Приштином или споразум није постигнут – истакао је Дачић у Нишу. – И даље се налазимо у позицији која с једне стране може да доведе до договора, али је, с друге стране, и даље далеко да се о томе размишља јер се Приштина није померила са почетних позиција.Они и даље не прихватају да Заједница српских општина има извршна овлашћења.

Он је подсетио да је следећи састанак заказан за 20. март у Бриселу.

– Сматрам да је договор могућ уколико Приштина прихвати оно што смо ми тражили, а то је да Заједница мора да има, ако не законодавна, оно бар извршна овлашћења. За нас су кључна питања – чиме се бави, која су овлашћења, полиција и правосуђе. Али, ако Тачи сматра да не мора да попушта да би било договора, онда је веома тешко постићи договор. Ако неко очекује да Србија стално попушта, онда желим да им поручим ми више немамо где да попуштамо. Дошли смо до дувара. Ми не лажемо, не ценкамо се и све то кажемо отворено.

Дачић је, поводом девете годишњице мартовског погрома на Косову, рекао да је то догађај који се мора чувати у сећању, поготово зато што се злочин над Србима и српском културном баштином догодио у присуству међународних снага.

(Д. М.)

Висока представница Европске уније (ЕУ) за спољну политику и безбедности Кетрин Ештон изјавила је у суботу у Бриселу како верује у постизање договора Београда и Приштине у оквиру дијалога о нормализацији односа.

„Мислим да је могуће да постигну договор. Да ли су вољни или не, зависиће од тога да ли ћемо наћи начина да прођемо кроз неке тешке проблеме које имају“, рекла је Ештон на Бриселском форуму

„Али, срела сам се са званичницима и лидерима опозиције у Приштини и чини ми се да постоји генерално воља да се то превазиђе“, истакла је Ештон и нагласила како се нада „да ћемо успети“.

Како јавља Радио Слободна Европа, Ештон је „изразила респект премијерима Дачићу и Тачију што су били вољни да дођу и седну заједно“, подсећајућо да су они већ шест пута разговарали и да се састају поново у среду. Бриселски форум је годишњи састанак на високом нивоу најутицајнијих политичара, економиста и интелектуалаца Европе и северне Америке, на којем се разговара о изазовима земаље са обе стране Атлантика.

РУСИ БИ ПОМОГЛИ, КАДА БИСМО ИХ ПОЗВАЛИ

РУСКИ академик Јелена Гускова каже да би се Русија укључила у преговоре о Косову, ако би је Србија позвала. Гускова је нагласила да се Русија уопште не држи пасивно по питању КиМ, али да не може да буде фактор у преговарачком процесу, ако Београд то не тражи.
– Русија би се умешала, као саветник, ако би је Београд позвао, али Москва не може да наређује српским властима – рекла је Гускова и оценила да су се САД умешале у преговоре вероватно на позив Приштине, а да се Београд с тим сагласио. Она је рекла и да су САД кренуле на Републику Српску, јер се у медијима говори како је она сметња уједињењу БиХ и да је потребно мењати „Дејтон“.

ЕКСКЛУЗИВНО
Нацрт споразума Београда и Приштине:

Европска регија, а не заједница

Светомир Мајрановић Блиц, Бета,  16. 03. 2013. – 23:00h

“ ЕУ и Приштина су усагласиле нацрт споразума између Београда и Приштине у 10 тачака.
Према сазнањима „Блица“, овај предлог је преат властима у Београду да изнесу своје примедбе. ЕУ и Приштина траже да се Србија обавеже да неће кочити пријем Косова у међународне институције и оставља могућност доношења нове резолуције Савета безбедности која би заменила постојећу 1244. „

“ Према овом нацрту Европска уније и Приштина предлажу да се на северу Косова Србима дозволи формирање европске регије север Косова уместо заједнице српских општина које тражи Београд. Ова регија би имала неке надлежности, чак и апелациони суд, али би читав овај регион био потпуно инкорпориран у косовске институције. „Блиц“ интегрално објављује текст нацрта предложеног споразума Београда и Приштине.

 

НАЦРТ СПОРАЗУМА
Увод	Циљ овог споразума је промовисање мира, стабилности и помирења на западном Балкану, те даљем напретку европских интеграција обеју страна. Он представља суштинску и одрживу нормализацију њихових односа, унапређујући на тај начин безбедност њихових грађана и побољшавајући услове за њихов свакодневни живот. Овај споразум у складу је са споразумима постигнутим у дијалогу према резолуцији ГСУН 64/298 од 13. септембра 2010, узима у обзир Резолуцију СБУН 1244/1999. и Саветодавно мишљење МСП од 22. јула 2010. Споразум не доводи у питање позицију иједне стране у погледу статуса Косова. Две стране су се споразумеле о следећем:
1. Спровођење претходних споразума	– Већ постигнути споразуми биће спроведени. – Споразум о телекомуникацијама и електричној енергији биће постигнут на основу постојећих нацрта и у складу с међународним обавезама двеју страна (Атински споразум).
2. Север Косова	– Општине и друге институције на северу Косова (Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток) представљају саставни део институционалног и правног оквира Косова. Наведене општине уживају иста права и имају иста проширена овлашћења и надлежности предвиђене за остале општине на Косову. – Полазећи од начела Европске повеље о локалној самоуправи, општине на северу Косова имају право да образују савез у циљу заштите и промовисања заједничких интереса. Поменути савез општина могао би се звати Европски регион север Косова (ЕРСК). – Представници ЕРСК могли би у догледно време бити позвани да учествују у раду Комитета региона ЕУ.ЕРСК може основати скупштину општина учесница, а оне могу одредити извршно тело које ће им бити одговорно, које ће остваривати сва права која су им дата према косовском закону и пружати услуге засноване на најбољим европским праксама и стандардима. – Избори у ЕРСК одвијаће се према косовском закону и изабрани представници ће имати своје место у институцијама Косова. – ЕРСК може сарађивати са међународним партнерима. Између осталог, то би подразумевало и договоре о локалној и прекограничној сарадњи са Србијом.
3. Активности српске Владе на Косову	– Србија ће престати да обавља главне државне функције на Косову, укључујући општинску управу, судове, полицију и остале органе, као што су пореске службе, поште. Судски органи ће радити у правном оквиру Косова. Састав судова ће одражавати локални етнички састав. У ЕРСК биће основав апелациони суд. – На Косову неће бити активних службеника српских органа јавног реда, безбедности или цивилне заштите без дозволе косовских органа. Сва полиција ће функционисати у оквиру косовске полиције. Једино полиција која одражава етнички састав биће распоређена на северу Косова. – Косовске институције ће обављати административне функције као што су пореске службе, поште, општинске управе. – Финансирање општина, као и појединаца од стране Србије, а у сврху унапређења добробити локалних заједница, вршиће се путем механизама о којем ће се договорити две стране и који ће омогућити одвојене и транспарентне буџете за сваки сектор (нпр. здравство, образовање, пензије).
4. Децентрализација	У светлу опредељности за децентрализацију, косовски органи ће прегледати функционисање недавно успостављених општинских органа да би обезбедили њихов рад и одрживост њихових активности.
5. Верска и културна баштина	Договори о заштити верске и културне баштине предвиђени косовским законом биће загарантовани споразумом ЕУ и Косова.
6. Двојно држављанство	Права лица с двојним држављанством биће у потпуности поштована.
7. Официри за везу	Српски органи и косовски органи упутиће официре за везу у Приштину и Београд да би омогућили радне контакте.
8. Представљање Косова на међународним форумима	У оквиру нормализације односа, Србија неће блокирати нити подстицати друге да блокирају чланство Косова у међународним телима основаним у економске, културне и друштвене (укључујући и спорт) сврхе. Србија неће блокирати чланство Косова у ОЕБС.
9. Спровођење Споразума	Обе стране ће спроводити овај споразум уз помоћ ЕУ сагласно приложеном распореду. ЕУ ће пратити спровођење. Уколико једна од двеју страна не испуни обавезе или распоред, процеси везани за ту страну замрзнуће се.
10. Нова Резолуција Савета безбедности УН	Две стране могу размотрити / сложити се да наведу поменуте договоре/споразум у резолуцији СБУН.