РЕАКЦИЈЕ НА НАЈАВУ ПОВЛАЧЕЊА ТУЖБИ СА ХРВАТСКОМ: Србија не сме да опрости геноцид 

Срби избегли из Хрватске огорчени су најавом шефова дипломатија Србије и Хрватске, Ивана Мркића и Весне Пусић да би ускоро могло да дође до повлачења тужбе и контратужбе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.

06. 03. 2013. Ђ. Баровић – Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

Против повлачења тужбе: Милојко Будимир

– Уколико дође до повлачења тужбе и контратужбе, проблем ће само бити гурнут под тепих и остављен неким будућим генерацијама, а историја нас је научила да су Срби тада обично жртве. Нажалост, плашимо се да ће Крајишници, ако се ово питање реши за „зеленим столом“, договором власти Београда и Загреба, изгубити и последњу шансу да пред неким међународним судом покажу како су и они били жртве, али и да се сазна права истина не само о догађајима из деведесетих, већ и из Другог светског рата каже Милојко Будимир – председник Асоцијације избегличких удружења из Хрватске.

Према његовим речима, неопходно је да пре тог договора две државе, заседа Скупштина Србије.

Игра бројкама

Штрбац изражава сумњу да ће Србија и Хрватска убрзати процес процесуирања одговорних, али и решити питање несталих.
– Мркић и Пусићева су истакли да је то приоритет, али Србији пракса говори нешто друго. Па Србија тражи скоро дупло више несталих него Хрватска. Ми потражујемо 1.950, а они нешто мање од хиљаду. Слично је и око процесуирања. Хрватске је до сада процесуирала 21.000 Срба за оружану побуну и око 3.500 за ратне злочине. Тренутно воде 1.549 „активних предмета“, од чега је тек стотињак бивших припадника хрватске војске и полиције. Све остало су Срби – каже Штрбац.

– Као што су посланици донели резолуцију о Сребреници, тако би требало да донесу и сличан акт о „Олуји“. Заправо, невероватно ми је да неко из наше власти заиста верује да у Хрватској може имати пријатеља, а да се претходно није решио ниједан кључан проблем. Како вам може бити пријатељ неко ко је из земље истерао 500.000 ваших сународника и чини све да се они не врате – пита се Будимир.

И председник Удружења несталих у Хрватској, Чедо Марић дели ово мишљење, али и напомиње:

– Уколико Европска унија још једном пређе преко чињенице да Хрватска већ више од 17 година не чини ништа да реши проблем несталих Срба, онда ће то значити да ће у ову заједницу бити примљена држава на којој је гола ледина начичкана трулим крстовима – каже Марић и објашњава да је још 350 неистражених гробница насталих после „Олује“ које Хрватска није ни почела да испитује.

Директор Веритаса и експерт Тима Србије који је саставио контратужбу за геноцид, Саво Штрбац истиче да би повлачењем тужби Србије и Хрватске учињена медвеђа услуга следећим генерацијама.

– На овај начин не може доћи ни до помирења, али ни до процесуирања одговорних за ратне злочине, ма које националности били. Отуда је и пресуда Суда правде, ма каква била, боља од одустајања од поступка. Чак и ако тај суд пресуди да над Србима није почињен геноцид, он је у обавези да каже како је на стотине хиљада људи страдало или протерано. Они морају написати да је то био ратни злочин и ту и јесте поента. Хрватска не води ниједан такав процес, већ на крилима ослобађајућих пресуда Готовини и Маркачу, покушавају да потпуно амнестирају акцију „Олуја“ – објашњава Штрбац.