Нема уцена ни притисака на рад Уставног суда
БEOГРAД – Председник Уставног суда (УС) Драгиша Слиjепчевић изjавио jе да ниjе било уцена или притисака на рад Уставног суда ни у време претходне власти, нити их има данас.
02.02.2013. Танјуг
„Mорам да похвалим изjаве већине званичника коjи су коментарисали одлуке УС и били jединствени у ставу да се оне беспоговорно мораjу извршавати. Tо jе добра порука да се Србиjа са предизборних обећања политичких партиjа искрено окреће путу jачања владавине права“, рекао jе Слиjепчевић у интервjуу „Новостима“.
Слиjепчевић jе „признао“ да jе таj суд услужан, али не политици, већ, како jе истакао, одбрани владавине права и заштити људских права и слобода грађана Србиjе. Oн jе рекао да jе остало jош само 15 нерешених предмета неизабраних судиjа и тужилаца, зато што су недавно дошли у суд и наjавио да ће и они бити решени наjскориjе.
Oдговараjућу на критике да УС ради под притиском, да неке пресуде доноси баш сада, а чекало се годинама, Слиjепчевић jе навео да jе УС лане решио више од 8.600 предмета, чак три пута више него 2011.
Предмет оцене уставности биле су одредбе 21 системског закона, а у чк 16, УС jе утврдио неуставност, што jе алармантно, рекао jе он. Предмет оцене законитости и уставности било jе и седам уредби владе и за свих седам jе утврђено да су неуставне.
„Поред тога, уважили смо више од две хиљаде уставних жалби. Ниjедног правног аргумента, ниjедне озбиљне правне критике на све ове одлуке ниjе било. Све оне су се сводило на паушалне процене и на прилагођавање оних коjи су покушали да преко оспоравања одлука УС остваре своjе политичке циљеве. Oни коjи нас нападаjу наjчешће нису ни прочитали наше одлуке“, казао jе Слиjепчевић.
Oн jе, одговараjући на оцене из ДСС-а да „ниjе чувар Устава ако застане у поступку оцене уставности уредби владе, заснованим на споразумима са Приштином“, истакао да су компетентни политички субjекти одлуке УС у jедном тренутку доживљавали као потврду своjих политичких циљева, а у другом као нешто што jе супротно истим тим циљевима.
„Tа иста странка jе, у односу на одлуку УС о утврђивању неуставности поjединих одредаба Закона о утврђивању надлежности AП Воjводине, сасвим супротно оценила одлуку УС: као историjску и у функциjи одбране уставности, очувања суверености и териториjаног интегритета Србиjе. Вероватно jе та одлука тада била потпуно сагласна политичким циљевима те странке“, рекао jе Слиjепчевић.
„У случаjу уредби коjе се односе на KиM, међутим, ДСС полази од необориве претпоставке да ће УС застати са поступком. Захтеви Oдбора за уставна питања и законодавство и Mинистарства правде да се застане са поступком због израде новог закона о суштинскоj аутономиjи AП KиM су чињенице о коjима ће се суд тек одредити. Наjпре, то ће учинити са становишта активне легитимациjе тих државних органа, а онда и са становишта њиховог евентуалног утицаjа на застоj поступка“, обjаснио jе он.
Слиjепчевић jе подсетио да Устав налаже да се питања суштинске аутономиjе KИM мораjу уредити посебним законом.
„Oдлука УС, без обзира каква ће бити, решиће само jедно питање: да ли су оспорени акти Владе Србиjе уставни. Aли, не може уредити питање суштинске аутономиjе ове покраjине, jер jе то политичко питање, коjе jе искључиво и jедино у надлежности парламента. Tаj закон jе морао бити донет jош пре шест година, одмах по усваjању Устава, по поступку прописаном за промену Устава. Због тога се и ова и свака друга парламентарна странка мора одредити о томе шта су њени ставови о суштинскоj аутономиjи“, сматра Слиjепчевић.
Oн jе рекао да jе судиjа известилац спровео претходни поступак и припремио реферат за припремну седницу суда о оспореним одредбама Статута AП Воjводине.
„На темељу тог реферата УС ће утврдити спорна уставна питања за jавну расправу. Tиме ће се стећи све претпоставке за доношење мериторне одлуке у овом предмету“, обjаснио jе Слиjепчевић.
Oн jе рекао да jе у случаjу „Наши“ суд дошао до закључка да ниjе доказано постоjање уставноправних разлога за забрану овог удружења.
„Tужилаштво jе одавно морало да реагуjе и у односу на спискове, коjи су се у међувремену поjавили. Mорало се утврдити ко су особе коjе су запалиле заставу AП Воjводине, коjа jе Уставом прописан симбол те покраjине. Tо су противправни акти поjединаца коjе надлежни органи мораjу санкционисати пре него што РJT поднесе нови предлог УС за забрану рада удружења чиjи су они чланови“, рекао jе он.
„Из истих разлога нема ниjедног извињаваjућег разлога што РJT ниjе реаговало ни на много озбиљниjи покушаj подривања уставног поретка Србиjе. Реч jе о прокламациjама jедне воjвођанске партиjе коjа званично, у свом обраћању jавности коjе медиjи преносе, исказуjе своj став да ће Воjводина бити посебна држава коjа ће се граничити са Србиjом, да ће њен статут бити њен устав“, казао jе Слиjепчевић.
фото Танјуг, С. Радовановић (архива)
***
Слијепчевић: Узалуд оптужују, служимо Уставу
Емина РАДОСАВЉЕВИЋ | 01. фебруар 2013. 20:59
Новости
Председник Уставног суда Драгиша Слијепчевић: Нити је у време претходне власти било уцена или притисака на рад Уставног суда, нити их има данас. Напротив! Некима сада сметају наше одлуке
КАД год донесу неку ”врућу одлуку”, а таквих није било мало, добију критике да раде под притиском извршне власти. Председник УС Драгиша Слијепчевић, признаје да је тај суд услужан, али не политици, већ одбрани владавине права и заштити људских права и слобода грађана Србије. У интервјуу, за ”Новости”, најпре одговара на повике из Коштуничине партије да ”није чувар Устава ако застане у поступку оцене уставности уредби Владе, заснованим на споразумима са Приштином”.
– Компетентни политички субјекти су одлуке УС у једном тренутку доживљавали као потврду својих политичких циљева, а у другом као нешто што је супротно истим тим циљевима. Та иста странка је, у односу на одлуку УС о утврђивању неуставности појединих одредаба Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, сасвим супротно оценила одлуку УС: као историјску и у функцији одбране уставности, очувања суверености и територијаног интегритета Србије. Вероватно је та одлука тада била потпуно сагласна политичким циљевима те странке. У случају уредби које се односе на КиМ, међутим, ДСС полази од необориве претпоставке да ће УС застати са поступком. Захтеви Одбора за уставна питања и законодавство и Министарства правде да се застане са поступком због израде новог закона о суштинској аутономији АП КиМ су чињенице о којима ће се суд тек одредити. Најпре, то ће учинити са становишта активне легитимације тих државних органа, а онда и са становишта њиховог евентуалног утицаја на застој поступка.
* Како су дошли до закључка да се застало, ако није?
– Устав налаже да се питања суштинске аутономије јужне покрајине морају уредити посебним законом. Одлука УС, без обзира каква ће бити, решиће само једно питање: да ли су оспорени акти Владе РС уставни. Али, не може уредити питање суштинске аутономије ове покрајине, јер је то политичко питање, које је искључиво и једино у надлежности парламента. Тај закон је морао бити донет још пре шест година, одмах по усвајању Устава, по поступку прописаном за промену Устава. Због тога се и ова и свака друга парламентарна странка мора одредити о томе шта су њени ставови о суштинској аутономији.
* Због чега су биле потребне две и по године да утврдите да ли је председник ВКС Ната Месаровић изабрана у складу са Уставом?
– Кварталним плановима рада се уређују приоритети. У прошлој години суд је оценио да су то биле жалбе неизабраних судија и тужилаца. Када се тај поступак окончао, УС се окренуо и другим важним предметима, па и иницијативи за оцену уставности члана 102. Став 5 Закона о судијама. Морам да нагласим да је још 22. Децембра 2011, дакле, у време претходне владе, на седници суда разматран предлог судије известиоца да нема места вођењу поступка за оцену уставности ове одредбе. Међутим, тај предлог није прихваћен, јер је већина судија сматрала да постоји основана сумња у уставност оспорене законске одредбе. То је један од очигледних доказа да УС не поступа по жељама било које власти, јер су се тог децембра судије гласањем изјасниле против предлога одлуке која би у том тренутку одговарала тадашњој власти. Овај већински став суда резултирао је доношењем решења о покретању поступка, 9. Октобра 2012, а потом и усвајањем одлуке да је та одредба закона неуставна.
КРИТИКУЈУ БЕЗ АРГУМЕНАТА
* КАКО одговарате својим ”нападачима” да радите под притиском, да неке пресуде доносите баш сада, а чекали сте годинама…
– Прошле године смо решили више од 8. 600 предмета, чак три пута више него 2011. Предмет оцене уставности биле су одредбе 21 системског закона, а у чак 16, УС је утврдио неуставност, што је алармантно! Предмет оцене законитости и уставности било је и седам уредби Владе и за свих седам је утврђено да су неуставне. Поред тога, уважили смо више од две хиљаде уставних жалби. Ниједног правног аргумента, ниједне озбиљне правне критике на све ове одлуке није било. Све оне су се сводило на паушалне процене и на прилагођавање оних који су покушали да преко оспоравања одлука УС остваре своје политичке циљеве. Они који нас нападају најчешће нису ни прочитали наше одлуке.
* Када ће доћи на дневни ред Статут Војводине?
– Судијама УС је предлог одлуке о неуставности појединих одредаба тог закона, достављен 15. Јуна 2012. То је дан када су сви медији објавили да су ДС, СПС, ЛДП и УРС постигли споразум о формирању нове парламентарне већине. Зато питајте оне који нас прозивају да доносимо одлуке по вољи владајуће већине којој је то парламентарној већини желео да се додвори УС таквом одлуком у том тренутку. Судија известилац је спровео претходни поступак и припремио реферат за припремну седницу суда о оспореним одредбама Статута АП Војводине. На темељу тог реферата УС ће утврдити спорна уставна питања за јавну расправу. Тиме ће се стећи све претпоставке за доношење мериторне одлуке у овом предмету.
* Недавно су вам замерили што нисте забранили десничарске организације, иако се за неке од њих испоставило да и не постоје. Како на то одговарате?
– Важно је рећи да се одлука за њихову забрану мора заснивати искључиво на контрадикторном поступку. РЈТ је обавезно да УС презентује све чињенице и доказе на основу којих се поуздано може утврдити да су испуњени уставни разлози за забрану удружења грађана“Наши”. У том поступку РЈТ се налазио у истој позицији као у сваком другом кривичном поступку када, подижући оптужницу представља редовном суду чињенице и доказе на основу којих сматра да постоји кривична одговорност особе коју процесуира. Ниједан суд на свету неће донети осуђујућу пресуду ако га тужилаштво не увери да су чињенице на којима заснива своје тврдње и доказане. У случају“Наши”, суд је дошао до закључка да није доказано постојање уставноправних разлога за забрану овог удружења.
* Из одлука УС се види да тужилаштво, које би требало да иницира кривичне поступке против њих, радије пресавије табак и тражи забрану, без иједне пресуде против њих?
– Тужилаштво је одавно морало да реагује и у односу на спискове, који су се у међувремену појавили. Морало се утврдити ко су особе које су запалиле заставу АП Војводине, која је Уставом прописан симбол те покрајине. То су противправни акти појединаца које надлежни органи морају санкционисати пре него што РЈТ поднесе нови предлог УС за забрану рада удружења чији су они чланови. Из истих разлога нема ниједног извињавајућег разлога што РЈТ није реаговало ни на много озбиљнији покушај подривања уставног поретка РС. Реч је о прокламацијама једне војвођанске партије која званично, у свом обраћању јавности које медији преносе, исказује свој став да ће Војводина бити посебна држава која ће се граничити са Србијом, да ће њен статут бити њен устав.
* Доносите одлуке по питањима најважнијим за земљу, после којих нема жалбе и свако је дужан да их изврши. Да ли неко из власти позове, запрети, уцени?
– Ни у време претходне власти није било притисака или уцена, а нема их ни данас. Напротив. Морам да похвалим изјаве већине званичника који су коментарисали одлуке УС, и били јединствени у ставу да се оне беспоговорно морају извршавати. То је добра порука да се Србија са предизборних обећања политичких партија искрено окреће путу јачања владавине права.
* Да ли је УС завршио са жалбама неизабраних судија и тужилаца?
– Остало је још само 15 нерешених предмета зато што су недавно дошли у суд. И они ће бити решени најскорије.
* Ове године УС обележава 50 година постојања, а још немате своју зграду…
– Када је овај суд конституисан, очекивало се да ће имати од 3. 000 до 5. 000 предмета, а данас их имамо више од 21. 000. По систематизацији можемо да примимо још 30 стручних сарадника. Потребно нам је 100, али у овом простору физички нема места ни за једног. Сви којима смо упутили нашу иницијативу – председник, премијер и они који одлучују о смештају државних органа – обећавају да ће УС добити своју зграду у догледно време, у Булевару краља Александара, где се још налазе делови Министарства финансија. На путу реализације тог обећања стоји само добра воља министра финансија Млађана Динкића да тај простор уступи УС. Уверен сам да ће он учинити све да у овој години јубилеја делом потврди предизборна обећања странака на власти да ће обезбедити независнот и самосталност УС. У супротном, грађани ће морати да знају зашто уставноправна заштита није ефикаснија када то може да буде, и адресу на коју да се обрате. А то сигурно неће бити садашња адреса Уставног суда.
Новости
Категорије:Биљана Диковић, Други пишу, ИЗДВАЈАМО, Обавештење















Коментари читалаца…