Кад је џабе љубити исплативо је убити.Путевима чудним коров брише стопала траг
Извесност у себе привлачи обавезним смером
Кад долазе страни гости раскопавамо кућни праг
Од кад Бог рече лаку ноћ тражимо се фењером.

А ноћ, балаканска, густа гута нас на сва уста
И нерођене, и успеле да се роде, и заметнуте, и одметнуте
Од брата, па све до небрата, гута црна и пуста
И руке, и ноге, и ребра, и кључне кости крши ко гране откинуте
И гута, против Бога и против Крста
Кроз приказе своје црвене, плаве и жуте.

Како из дубине таме њене, којим путем у буђење поћи
Кад заборав попаде на сећања посувраћених умова
Ко беше светлост света, ко видело беше слепоћи
Ко беше Царски Пут изнад свих путева и друмова.