Обриси нове владе Србије, који се назиру у политичким играма, најављују радикалан проевропски курс Београда. То значи да ће влада остати дистрибутер политичких утицаја западних земаља и тајкунских моћи

У тренутку док настаје овеј текст, постаје све извесније да ће будућа влада Србије, упркос Томиславу Николићу на месту председника, заузети још радикалнији проевропски курс. Обриси политике новог кабинета, назиру се у морално дискутабилним ликовима Млађана Динкића и Чедомира Јовановића, као кључним личностима парламентарне већине у настајању.

То значи да ће заједница примирених конфликата и неспоразума, уздрмана озбиљним економским и политичким кризама, звана ЕУ, остати једини циљ Србије. Влада ће остати троми дистрибутер политичких утицаја западних земаља и тајкунских моћи.

Јесте ли приметили како је изјава Томислава Николића, да ЕУ од Србије не тражи признање албанске независности на Косову и Метохији, ефектно пригушила прва отворена саопштења Брисела, о томе да је Београд, руком Борка Стефанвића, потписао нешто друго од онога што је грађанима саопштио пре избора и да север Косова никако није изузет из тих аранжмана.

Како бих волео да сам погрешио у коментару „Читање европске фусноте“, 29. фебруара ове године! У њему је, да подсетим, писало: „Поред Споразума о регионалном представљању Приштине, ту је и Споразум о интегрисаном управљању границама (ИБМ), који се према европском праву примењује само међу државама, иако га Београд (уочи избора!) приказује као споразум о управљању административним прелазима.

За сада, ЕУ пушта Београд да приказује како тобоже самостално тумачи ове споразуме. Али, управо ће начин будућих читања изнуђених српско-албанских споразума бити од кључне важности, јер ће колосеке ЕУ и Косова коначно укрстити“, писало је у коментару.

Осим тога, није истинита тврдња председника Томислава Николића, да ЕУ не тражи од Србије признање албанске државе на Косову и Метохији. Депеша објављена децембра 2010. године на сајту Викиликс, каже дословно да је током „раздвојених дискусија са европским дипломатама, изасланик француског Министарства иностраних послова за континенталну Европу, Роланд Галараг, нагласио да Србија не може задржати Косово и ући у Европску Унију“.

Галараг је затражио да америчка влада, заједно са ЕУ, учини све „да Срби не затраже нову резолуцију о Косову у УН“, оценивши да српски министар спољних послова Јеремић „изгледа верује да Србија може добити Косово и ући у ЕУ, али ми му морамо ставити до знања да то не може да буде тако“. „На крају крајева Србија ће морати да призна Косово, ако жели да уђе у Европску Унију.“

Уосталом, не треба заборавити ни фамозни ручак са „значајним креаторима јавног мнења у Србији“ из 2006. године, који је уприличио амбасадор Мајкл Полт, с циљем припреме српског јавног мнења за будуће признање албанске државе на територији Србије.

Све су ово познате чињенице, о којима већина грађана у Србији, ипак, не зна много. Да их подсећа на њих, а нарочито на информације објављене на Викиликсу, Томиславу Николићу не пада на памет.

Јер, неке му уопште не иду у прилог. Попут оне, да је управо Борис Тадић, шест месеци пре оснивања СНС, дао налог Миодрагу Ракићу да врбује Томислава Николића, како би овај напустио Војислава Шешеља.

Док је тако, грађанима Србије можете подметати свашта, чак и да ће Косово и Метохија бити део европске Србије. А Србија је држава која у расплет косметског питања улази без снажне катедре за албанологију и института, који би изучавали албанске суседе и њихову експанзију.

Али, у то политичко и безбедносно финале, европска Србија улази са сајентолозима, који ових дана опседају њене градове, нудећи светлу будућност, потпомогнути управо од државе.

Јесте ли могли да замислите сајентолошке проповеднике у Србији Томислава Николића? Па, ако нисте, замислите и да ЕУ од Србије неће тражити ништа у вези Косова и Метохије. Можда вам се том приликом посрећи.