Дуга је листа америчких савеза са криминалним клановима широм света, а пример за то је и Косово, каже француски полицијски пуковник и начелник одељења за борбу против финансијског криминала Жан-Франсоа Гејро.

20. 06. 2012. Екипа „Вести“

Организовани криминал на Балкану, али и у многим крајевима света, постао је опасност која доводи у питање опстанак демократске државе као главне тековине западног цивилизацијског круга. Жан-Франсоа Гејро, француски полицијски пуковник и начелник одељења за борбу против финансијског криминала, аутор бројних књига о мафији, у својој најновијој књизи „Геостратегија криминала“ исцрпно се бави овом темом и закључује да деловање криминалних сила угрожава саме државе које понекад морају да се повлаче, што доводи у питање опстанак демократија.

„Постоје данас на Балкану четири државе веома заражене организованим криминалом: Црна Гора, Косово, Албанија и Бугарска. То су системи у којима постоји симбиоза и поклапање између криминалних ентитета и државних структура. Ево једне карактеристике савремене пост-комунистичке Европе о којој нико не говори осим успут или анегдотски“, каже у разговору за „Вести“ Жан-Франсоа Гејро.

Описујући мапу криминала на Балкану он додаје: „Постоји албанофонска зона коју чине Албанија и Косово, које је самопрогласило своју независност. Косовска афера је занимљива. Она је резултат помало манихејског виђења сукоба између ‘злих српских угњетача и добрих косовских ослободилаца’. Запад и САД су заузели страну Ослободилачке војске Косова (ОВК) док су магијом геополитичких интереса Вашингтона њени чланови, првобитно означени као терористи, ођедном постали ‘орци за слободу’.“
Гејро истиче да ОВК није био војска већ највећим делом скуп шефова мафијашких кланова који су у почетку организовали атентате против Срба и закључује да без НАТО-а та терористичка и пљачкашка фракција никад не би могла да добије власт. Да би се разумеле ове чудне политичке комбинације Гејро подсећа на то да у 20. веку „било због цинизма (интереса моћи), било због идеолошке наивности, САД нису бирале нарочито оштроумно своје савезнике“.

„Листа тих америчких компромиса и савеза је дуга и скоро безнадежна“, закључује Гејро и наводи хронологију тих веза са криминалним организацијама. Већ од времена 1920 – 1930. године у савезу су били са антикомунистичким тријадама у Кини, потом са итало-америчком и сицилијанском мафијом за време Дргог светског рата, а затим приликом искрцавања на Сицилији. Познате су и америчке везе са корзиканским криминалцима из „френч конекшн“ у време ослобођења, како би се обезбедила сигурност луке у Марсеју.

Бележе се и амерички савези после Другог светског рата и то са нарко-картелима на југоистоку Азије, произишлим из Куоминтанга у периоду 1950. и 1960-их година, али и са нарко-картелима у Латинској Америци и на Карибима у време хладног рата. У новије време тесно сарађују са лидерима „који миришу на дрогу“ у Авганистану, у име борбе против талибана и Ал Каиде.

Лажни изговор

Жан-Франсоа Гејро каже да се Американци нису плашили компромитације правећи савезе са правим криминалним организацијама и све то у име стратешке борбе актуелне у том тренутку, било да је реч о фашизму, о нацизму, затим комунизму и коначно „исламо-фашизму“ како то кажу неоконзервативци.

Авганистан претворен у нарко-државу

„Авганистан је под покровитељством НАТО-а почетком овог столећа постао нарко-држава. Вашингтон је својим локалним савезницима и господарима рата толерисао трговину опијумом. Као да смо се вратили у време двосмислености из вијетнамског рата. Али шта конкретно највише убија у Русији, на Западу и нарочито у Европи: јесу ли то талибански атентати и Ал Каида, или су то овердозе хероина?“, пита Гејро.