ИЗВОР: БЕТА-ПРАВДА

ХАГ – Бивши председник Републике Српске Радован Караџић тврдио је данас пред Хашким трибуналом да ни у Сребреници, ни у Босни и Херцеговини није био поццињен геноцид и да су недоказане све тачке оптужнице против њега.

-Нигде нема отисака мојих прстију на неделима. Свуда где сам се мешао… било је у корист људскости и олакшавања патњи цивилима ма које националности – рекао је Караџић подносећи захтев за ослобађање на половини суђења, пошто су тужиоци завршили извођење доказа против њега.

Оптужени је оповргавао и навод оптужнице да су злочини из оптужнице били почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата, који је он предводио, а у циљу „трајног и насилног уклањања Муслимана и Хрвата“ са територија БиХ које је српско вођство сматрало својим.

Уклањање несрпског становништва са територија није било „трајно“, тврдио је Караџић, сугеришуђи да је по закону „било пожељно и обавезно“ да се цивили уклоне са територија захвађених ратом, али да им нико није ускрађивао право на повратак.

Караџић је оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање „плавих шлемова“ УН за таоце.

-Тужилаштво није доказало никакву моју одговорност за збивања у Сребреници, нити да је то био геноцид… На тужилаштву је да докаже ко је убијао и из каквих мотива“, казао је Караџић, напомињући да је било „убијања на личној основи, из освете“.

Према оптужници и ранијим пресудама Трибунала, Војска Републике Српске, под Караџићевом врховном командом, стрељала је више од 7.000 Муслимана из Сребренице у данима пошто је 11. јула 1995. заузела ту енклаву у источној Босни.

Караџић је, међутим, данас тврдио да број жртава тужилаштво није утврдило и да „није доказало да је број онај којим се оперише у јавности“. Оптужени је рекао и да је број жртава из оптужнице део „муслиманске пропаганде“ којој је „тужиластво подлегло“ и „део игре која тамо (у БиХ) унесређује народе и поставља темељ за будућа непријатељства“.

Као недоказано, Караџиђ је одбацио и да је „било ко имао намеру да убија ратне заробљенике“, а да су и сами „починиоци-покајници“ који су сведочили током процеса изјавили да „нису имали намеру да униште Муслимане“, што је правни услов да би злочин био проглашен за геноцид.

-Није доказано да су постојали такви планови и намере, а поготово да је постојало моје сазнање било какво… а камоли да сам знао за убиства. Никаквих планова, сазнања и извештаја о томе није било – тврдио је Караџић.

Он је рекао и да тужиоци нису доказали да су хиљаде жена, деце и стараца из Сребренице српске снаге депортовале, тврдеђи, истовремено, да је то била евакуација коју су тражили сами Муслимани, уз подршку УН.

Караџић је тврдио и да директива којом је у марту 1995. Наложио ВРС да створи неподношљиве услове без наде у опстанак у енклави за становништво Сребренице „није имала никакве последице“ на терену.

Караџићев правни саветник Питер Робинсон је тезу одбране да у седам других општина у БиХ није био почињен геноцид над Муслиманима и Хрватима засновао на пресудама самог Трибунала И Међународног суда правде у којима је то било утврђено.

Говоређи о оптужбама за злочине над цивилима у Сарајеву, Караџић је негирао да је ВРС град држала под опсадом и подвргавала га насумичној артиљеријској И снајперској ватри која је изазвала велике цивилне жртве.

-Ниједан инцидент није доказан да су га Срби починили – тврдио је оптужени, рекавши и да је Сарајево било „крајње милитаризовано“, а „војска измешана са цивилима“. „Није доказано да је Сарајево било цивилно подручје и да су цивили били циљани“. Рекавши да босански Срби „нису полагали право, ни намеравали да узму муслиманске територије у Сарајеву“, он је тврдио да Срби „нису започели борбе у граду“ зато што им то „није било у интересу“.

Караџић је казао и да су српски војници око Сарајева „спречавали 80.000 муслиманских војника да не преплаве њихове куђе и предграђа и оду да се боре у другим крајевима“. То, како је рекао, није била опсада.

-Шта би био мотив да тероришемо Сарајево“ у којем је тада „живело између 50.000 и 70.000 Срба којима није било дозвољено да оду из града – запитао се оптужени.

-Ватра је била обострана, а да је српска страна пуцала насумце, Сарајево би изгледало као Дрезден или Мостар…

Сарајево није ни огребано у поређењу с тим рушевинама – рекао је Караџић.

Оповргавајући оптужбу да је граду ускрађивао намирнице и хуманитарну помоћ, Караџић је тврдио да су докази показали да је његов став био да се „не сме ратовати храном, струјом, водом И гасом“, зато што је „све осим ваздуха за цивилни живот Сарајева долазило са српске стране“.

Оптужбе за злодела у логорима широм БиХ, Караџић је такође одбацио као недоказане, тврдеђи да су то били „истражни центри“ у којима су били задржавани само они „учесници у оружаној побуни“, док су остали „грешком ухапшени“ били ослобађани.

Недела су чинили појединци, а тужилаштво није доказало да је то био „део државног система – казао је оптужени.

Караџић је тврдио да тужиоци нису доказали да су власти босанских Срба систематски и насилно преузимале власт у 20 босанских општина по истом обрасцу, који је подразумевао отпуштање, незаконито притварање, мучење, убијање и протеривање несрба.

Рекао је да је успостављање српске власти, напротив, било у складу са Кутиљеровим мировним споразумом који је предвиђао реорганизацију унитарне БиХ у троделну у којој би свака национална заједница имала свој ентитет.

Караџићева одбрана затражила је и да судије као недоказану одбаце и тачку оптужнице за узимање војника Унпрофора за таоце, тврдећи да су они у тренутку када их је ВРС у мају 1995. заробила били непријатељски војници.

Тужилаштво ће у среду одговорити на Караџићев захтев за ослобађање, а судије ће о том захтеву одлуку донети накнадно. По правилима, они могу Караџића ослободити по неким од тачака оптужнице, по целој оптужници или закључити да су тужиоци изнели довољно доказа за све наводе оптужнице.

Караџић ће своју одбрану пред Трибуналом започети 16. октобра.

Тужиоци су извођење доказа завршили крајем маја.

У притвору Трибунала, Караџић је од краја јула 2008, а суђење је почело у октобру 2009.

*******************************************************************

Караџић тражи од Хага да га ослободи