Две деценије од напада на „тузланску колону“

Тузла – Учесници помена за жртве ратног злочина у „тузланској колони“ кренули су у 8.30 часова из Бијељине ка Тузли у три аутобуса и уз полицијску пратњу. На 20-ту годишњицу злочина беле руже ће на месту страдања војника ЈНА положити и свеће прислужити преживели учесници догађаја, породице убијених, представници власти Републике Српске, Борачке организације и удружења жртава Отаџбинског рата.

Од 10.00 до 10.30 часова предвиђена је мирна шетња на Брчанској малти у Тузли, паљење свећа и помен страдалим војницима.

Програм обележавања страдања војника наставља се у 12.15 часова служењем парастоса на бијељинском гробљу Пучиле, где ће на спомен костурницу бити положено цвеће, након чега је најављено обраћање званичника.

———————————-

Муслиманске снаге напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора требало да напусти БиХ и пређе преко Бијељине у Србију. Прошло је тачно 20 година од напада на колону ЈНА која се 15. маја 1992. године повлачила из Тузле, у којем је из заседе убијено најмање 50, а рањено 44 војника ЈНА.

Премијер Републике Српске Александар Џомбић подржао је одлуку Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе РС да се и ове године обележи годишњица страдања војника бивше ЈНА у Тузли у мају 1992. године.

„То је прилика да одамо помен и да се сетимо жртава злочина који се догодио 15. маја 1992. године у Тузли, када су у мучком нападу убијени припадници ЈНА“, истакао је Џомбић.

Злочин „тузланска колона“ је извршен 12 дана после сличног напада у Добровољачкој улици у Сарајеву, у којем су „зелене беретке“, „Патриотска лига“ и Територијална одбрана БиХ убиле 42 припадника ЈНА. Напад на 92. моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције, уз помоћ паравојне формације „зелене беретке“.

Према споразуму о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти, евакуација је требало да почне у 15 часова, али су локалне власти исценирале спор око предаје дела наоружања ТО Тузла.

Касније ће се испоставити да је то био део плана за размештање снајпериста на правцу повлачења ЈНА и месту заседе. Да је напад на колону ЈНА унапред добро планиран и припреман показале су и запреке на путевима, копање ровова, израда заклона, истурање јежева и крстила на пут и извлачење нагазних мина на канапу.

Добро испланирани масакр

После преговора у којима је постигнут компромис, евакуација касарне почела је у 19 часова. У тренутку, када је последња трећина колоне, долазећи из Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска малта, по њој је из околних зграда и заклона осута паљба ватреним оружјем, „зољама“ и другим запаљивим средствима.

У експлозијама и пламену на лицу места живот су изгубила 32 војника, а повреде су биле тако тешке да је сутрадан у болници само седам жртава могло бити идентификовано.

Распоређени снајперисти, прво су пуцали и убијали возаче војних возила да би их зауставили и блокирали даљи пролаз, а онда су пуцали у војнике и санитетско особље, који су тако опкољени били лака мета.

Припадници ТО Тузла затим су ишли дуж заустављене колоне и рањене војнике брутално ликвидирали у возилима. На путу за болницу у санитетском возилу побијено је 17 рањеника ударцима чекића у чело, тела осталих су ноћу одвезена на градску депонију и затрпана булдожером.

На аудио записима забележено је како дежурни у Оперативном штабу јавне безбедности Тузла Илија Јуришић наређује напад на колону наводећи притом и команде као што су „пуцај“ и „не доводи“, из чега се може закључити да није желео заробљенике.

Без правде за жртве

Хашки трибунал је у случају „тузланска колона“, за четири особе дао ознаку „А“, што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.

Међутим, Тужилаштво БиХ је, децембра 2009. године прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају „тузланска колона“.

Старешина МУП-а БиХ Илија Јуришић је за ратни злочин у Тузли првостепеном одлуком Окружног суда у Београду, септембра 2009. године осуђен на 12 година затвора, а 2010. године је ту одлуку поништио Апелациони суд па је у току ново суђење у Специјалном суду у Београду.

Јуришић је првостепеном пресудом у Окружном суду био проглашен кривим због употребе недозвољених средстава борбе.

Терети се да је као старешина МУП-а и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла, по наредби надређеног официра, бошњачко-хрватским јединицама наредио напад на колону ЈНА која се мирно повлачила из тог града.

Поновљено суђење Јуришићу почело је у Специјалном суду у Београду, јула 2011. године.

Највећи број припадника ЈНА убијених у Тузли, на пределу који носи име Брчанска малта, сахрањен је на гробљу Пучиле у том граду.

Тада је, према првостепеној одлуци Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, у процесу против Јуришића, убијено најмање 50 припадника ЈНА, уништена су видно обележена санитетска возила, а најмање 44 особе су рањене.

Медији у Републици Српској наводили су да је, према подацима које су прикупиле власти РС утврђено да је у нападу на колону ЈНА на Брчанској малти убијено 59 војника, а око 150 је рањено или заробљено.

Према подацима појединих медија и других извора из Федерације БиХ, „биланс битке је 160 погинулих и 200 рањених војника ЈНА“.
__________________

Тузланска колона – документарни филм