Србију после избора чека економски колапс

Политичари прећуткују народу да је ситуација у јавним финансијама критична, да Србија представља лоше пословно окружење и да док се то не поправи нема перспективу, да ће бити још мање улагања и радних места, да ће се још теже живети, каже Мирослав Прокопијевић.

– У кампањи се све може избећи, јер се она свела на гомилање неодговорних изјава, али се у реалности не може избећи дословно ништа од тога што нас чека – сматра он.

Србију после избора очекују раст цена, ПДВ-а и инфлације, још веће слабљење динара, смањивање плата и пензија и даља отпуштања, каже Прокопијевић

– Завршетком избора окончава се пиротехника ’слатких снова’ и на сцену ступа јава – каже Прокопијевић, научни саветник Института за европске студије и професор економије на Европском универзитету у Београду.

Прокопијевић објашњава да се “дужничка драма већ назире, али ће се пуно јасније видети после избора. Излаз је у реформи државе, великом снижавању њених издатака, приватизацији јавног сектора и протржишним реформама, којима би се унапредила конкурентност“.

– Али, власт неће ићи тим путем, већ ће подићи ПДВ, мало одлагати исплате, мало штампати новац, мало снижавати плате и пензије, можда и продавати имовину на брзину. Тако ће ствари тонути, док сасвим не заглаве, а онда ће уследити антикризни, још дијеталнији програм – сматра он.

Прокопијевић наводи и да су економски програми странака засновани на популизму и да, како је навео, представљају лудом радовање, јер се не баве решењем проблема.

– Сви говоре о циљевима (улагања, радна места, просперитет), а нико не помиње средства да се то оствари. Зато су та обећања само лудом радовање – рекао је он.

На питање која три економска корака које наредна влада мора да предузме не би ли грађани живели боље, он одговара да “као и код болести, лекарски рез прво погоршава стање, да би се оно касније поправило“.

– Србија је тежак болесник, њој треба све, а не само три промене. Али, ако треба навести само три, нека то буду следеће. Прво, крајње поједностављивање поступка отпуштања, како би се подстакло запошљавање – каже Прокопијевић.

Као друго, он наводи плаћање ПДВ-а по наплати, а не по фактури, што би смањило терет привреди и натерало државу да се заинтересује за дисциплину плаћања и рад судова.

Треће, према њему, је смањивање плата у јавном сектору за најмање 40 одсто или отпуштање 40 одсто тамо запослених.

– А онда би морало да уследи још много протржишних решења, да би једног дана били на својим ногама у економском смислу – додаје он.

Упитан да ли ће инвестиције које су нам стигле преко субвенција опстати, Прокопијевић каже да ће неки сигурно да остану а неки ће отићи “али, суштина је да је то субвенционисање штеточинска политика која мора одмах да се обустави“.

– Политичари не раде оно што им је посао – поправљање пословног окружења, да би привукли улагања. А раде оно што не би смели – расипају наше паре да их привуку – објашњава он.

Извор: Каматица

************************

Београд – Минус у државној каси у првом тромесечју безмало је удвостручен у односу на план, сазнаје Политика. Уместо договорених 26, разлика између прихода и расхода на крају марта била је 48,5 милијарди динара. Минус је још већи кад се на то додају сви извори финансирања, што је у складу са методологијом ММФ-а. Тада износи 52,7 милијарди динара.

Држава крије минус, рупа дупло већа

12.05.2012 | 15:29
Извор: Политика

Иако су се државни званичници приликом замрзавања аранжмана са Међународним монетарним фондом зарицали како ће се држати договора и да ће пратити кварталне циљеве кад је реч о буџетском мањку, у пракси се то није догодило.

Овакав резултат Фискални савет је већ предвидео када су објављени подаци о фебруарским приходима и расходима из државне касе. Већ у прва два месеца дефицит централне касе достигао је више од 37 милијарди, док је консолидовани (укупни) био око шест милијарди динара мањи. Међутим, то су уједно и последњи подаци о буџету које је Министарство финансија објавило.

У време док је министарка била Диана Драгутиновић уведена је позитивна пракса да се прве недеље у месецу објављују подаци о буџетским приходима и расходима из претходног месеца. У последње време то правило је нарушено, па се са објавом података касни већ два месеца.

На то су се недавно пожалили и представници економске струке на промоцији најновијег броја билтена „Макроекономске анализе и трендови”. И без јавно доступних бројева успели су да закључе да су расходи већи од планираних, јер је маса зарада у првом кварталу била реално већа него у истом периоду прошле године за четири одсто.

У оквиру тога приметили су и натпросечни раст зарада у јавном сектору за 5,4 одсто. Уколико приходи од пореза на додату вредност, али и остали приливи у каси остану нешто мало већи од просека у прва два месеца, а расходи се не повећају до краја године, постоји опасност, тврде, да минус у буџету буде већи за 42 милијарде динара, оценили су аутори МАТ-а.

То значи да ће, на републичком нивоу посматрано, јаз између прихода и расхода уместо 125 бити 167 милијарди динара.

Међутим, подаци за април у које је Политика имала увид показују да је само у прва четири месеца минус безмало достигао половину годишњег нивоа. Јер у априлу је разлика између прихода и расхода достигла око 48 милијарди динара, а са свим изворима финансирања она је још већа и достиже 57,5 милијарди динара.
Шабић: Сви подаци од јавног значаја на сунце

О нетранспарентности буџетског процеса неколико пута је говорио и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.

Шабић каже да је законска обавеза да подаци о приходима и расходима буду доступни јавности на интернет презентацијама органа и без посебних захтева новинара или грађана.

Неким посебним законима те обавезе су чак и додатно потенциране, нажалост, без ефекта, додаје. На пример, законима о одређивању максималног броја запослених у локалној и републичкој администрацији предвиђено је да су органи власти дужни да на својим интернет презентацијама сваког месеца објављују податке о броју запослених и ангажованих лица и о износима исплаћеним за њихове плате, зараде и накнаде.

“Уз то је предвиђено да регистар о овим подацима води Министарство финансија и објављује на својој интернет презентацији. Од ступања на снагу тих закона прошло је скоро две и по године, а регистар Министарства финансија никад се није појавио на интернету. Сувишно је да наглашавам да таква пракса мора да престане”, закључује Шабић.