ЗАПАЖАЊЕ
Празник Светог Ђорђа. Призрен. 2012.година. Велика Саборна црква, у којој је деценијама служио Св.Патријарх Павле, слави свог заштитника. Древни Призрен… Душанов Призрен. Немањићки. У цркви Литургија, доста свештенства, сакупљено с других страна народа. Кад боље погледамо – нема иконостаса. Огроман олтарски простор велике цркве, а испред олтара само две иконе – Господа и Мајке Божије. Да ли то значи да нам више не требају Свети да нас заступају и штите? Или можда више не верују у њихову помоћ? Или можда, да не да Бог, више не верују да постоје? Који је разлог да се склони нормалан, Православни иконостас?
Шта би рекао цар Душан да сад уђе у ову стару цркву у свом Призрену? Чудио би се где се обрео. Мислио би да је можда погрешио, па ушао у неку римо-католичку. Али, и то би се чудио – откуд римо-католици у Српској Метохији, метоху древних манастира? Шта се то дешава по земљи Србији?
Онолико велики простор – ПРАЗАН.
„Владика“ стоји на амвону, и овако, без иконостаса, без Сабора Светих, изгледа као идол. Као да је он центар, а не – Небо. Празно без Светитеља, празно без СВЕТОГ ПРЕДАЊА.
Шта је народу стало да гледа у људе обучене у одежде? То могу и на улици, то могу и у дворишту. Људима је стало да се сретну са Светима у Цркви, да их виде лицем к лицу, да им узнесу молитве. Стало им је да им буде топло на срцу кад њихов свештеник тајно, неометан испитивачким погледима из средишњег дела цркве, узноси за њих срдачне молитве, у „скривеном човеку срца“.
Стало им је да осете ону сабрану атмосферу, пуну Духа Светога.
Како то могу да осете у овако огољеној цркви, празној као у спортској хали, без икона, без преграде која им је ум узводила на Небо, која им је била васпитач, која им је сабирала мисли ка хоровима Светитеља?
И духовну празнину ствара ова спољна празност. А можда она долази од унутрашње празности оних који су направили да црква у Призрену, а и на многим другим местима, сад овако изгледа. А и естетски је ружна ова празност у цркви где нема иконостоса. И леди човеку крв у срцу кад види само Часну Трпезу, као у римо-католичким „црквама“, јер јако подсећа на све оно што се дешавало у току Другог Светског рата, а и задњих двадесетак година на нашим просторима, освећеним страдањима Православног Српског народа.
Где је оно благољепије Православно на које су многи цареви и наши Свети Немањићи потрошили толико благо? „Где се даде цар-Немање благо?“ Јесте да је сад сиромаштво, али иконостаси нису због тога уклоњени.
Да нам свештеници блистају од благодати, као Свети Јован Кронштатски, па да имамо живе Светитеље да нам служе, па да нам онда нису потребни на иконама…али није ни то.
Како да одбацимо Светитеље? И ЗАШТО? Тиме и себи негирамо могућност одласка у Рај и обитавања са Христом на Небу, где су се они пре нас населили.
Они су нам ПУТОКАЗ! Куда ће људи без путоказа? Куда ће ако их само грешни људи воде, а без благодати Светитеља? Куда ће без путоказа, који им показују Светитељи, који су пуни Духа Светога, Који је Једини Непогрешив, и једини ТАЧНО ЗНА ПУТ?
Ово скидање иконостаса је брза лекција и пример како су римо-католици отпали од Православне вере и благодати Духа Светога. И путоказ како се отпада од Православља.
Укинули Светитеље, истерали их из Цркве. Тако остали без путоказа Духа Светог Духоносних Отаца. Онда поставили у центар – човека, да он замени Небо, и одбацили древне ауторитете, и Свето Предање, па , огољени, без Духа Светог, пристали на идолопоклонство и наводну „безгрешност“ папе, заменивши (што је само привид, обмана, јер се Бог не може ни са ким заменити) облагодаћене Светитеље- грешним, и прелесним, и у јереси огрезлим, вођом.
Уместо путеводства СВЕТИТЕЉА.
Вратите иконостас у Призрен, да Вас Бог погледа, па бар неку молитву услиши, заступништвом свих тих Светитеља, чије сте иконе макли са иконостаса.
Монахиња Стефанида
_______________
Извор: Срби на окуп
Категорије:ВЕРА, КОСОВО И МЕТОХИЈА, Православље, СРБИЈА
СРБски ФБРепортер 
ДА СЕ СМРЗНЕШ ОД ХЛАДНОЋЕ !НЕКА ЈЕ БОГ НА ПОМОЋ!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Браћо и сестре, време је да се верујући Срби врате Српској православној светосавској цркви. То је црква чије је темељ поставио Господ Исус Христ, црква која је преживела три најтежа века предвођена светим апостолима, равноапостолним светитељима, богоносним оцима, свештеномученицима, великомученицима и мученицима…То је црква која је до 1054. године била једна, света и васељенска од које отпадоше романски, германски, келтски и западнословенски народи и земље, а којој је Источно Римско царство под вођством Хелена, словенски народи и земље Истока и Балкана остали потпуно верни. Иначе, српском народу је св. Сава оставио једно од највећих дела богословске, правне и историјске науке, дело које има и језичку и књижевни вредност, наравно реч је о Законоправилу – Номоканому. То је био зборник грађанских и црквених прописа Византијског царства који је превео и обрадио св. Сава. Део зборника који је регулисао питања канонског – црквеног права имао је 44 главе – Синопсис Стефана Ефеског, номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила светих апостола, Правила светих отаца, Одлуке Васељенских и Помесних сабора и Мојсијево законодавство – Трећа и Пета књига Старога завета. Свети Сава је написао тумачења саставних целина и делова Законоправила, чиме је овом делу подарио оригиналност и вредност. Сава Немањић је у своје Законоправило унео бројне прописе о заштити сиромашних, обесправљених и угрожених слојева друштва. Он је у Законоправилу нагласио складан однос између духовне и световне власти. Тако је, захваљујући св. Сави, у Србију пресађена теорија симфоније. Иначе, вероватно је малом броју људи познато да је Законоправило било први законик Србије у време првог српског устанка 1804 – 1813. године, захваљујући проти Матеји Ненадовићу. Чак је Јован Хаџић пишући Српски грађански законик Кнежевине Србије 1844. године преузео део из Законоправила – чланове 93 и 94….То значи да је истинита само она црква која доследно поштује и примењује начела Законоправила…То је Црква истинитих православних хришћана Грчке – Хеладе а с Божијом помоћу ускоро и Србије, која је од 1924. а нарочити од 1935. године предвођена владиком Матејем и његовим верним а то је Св. архијерејски синод под вођством његовог блаженства архиепископа атинског и целе Грчке Николаја…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Zalosno je nase prvosvestenstvo,prodano kao i politicari…
Oni su vecinom vatikanski tajni katolici(kao Teodosije i Grigorije) ili obicne bitange(Atanasije Jevtic),ili razvratni kao Pahomije…
Na mnogaja ljeta,vladiko Artemije!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pravoslavna Crkva nije MASONSKO AHRIJEREJSTVO,nije „patrijarh“ ekumenista i pacifista,Crkva je narod pravoslavni u zajednici sa svim Svetima.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Е, браћо моја… Да је ова монахиња права монахиња, не би реч епископ ставила под знаке навода. А ако вам ово личи на протестантску Цркву, онда што пре на неки час веронауке.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Она је написала под наводницима због начина на који је овај владика постао главни владика за КиМ. Коришћење световних власти да би се добила Црквена власт је по канонима забрањено, и повлачи казну, а не част.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da je episkop pravi ne bi bio pod znacima navoda, a drugo ti Srdjane ocigledno ne znas kako izgleda protestanska crkva, a i cas iz veronauke je tebi potreban.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ovo je tipicno za protestanske crkve. Gledam ih veoma cesto, zivim u protestanskoj zemlji.zato i znam. Bez ikonostasa, bez ukrasa, ikona, bez icega ,upravo tako ogoljene i prazne .Samim tim su prazne duhom svetim i bez ikakvog osecaja prisustva Boga. Takve crkve sluze za koncerte raznih vrsta, izlozbe ,hepeninge i sl. To je za njih sasvim normalno, za mene to nije crkva. Ovo sto radi ekumenisticko svestenstvo ide ka tome.
Свиђа ми сеСвиђа ми се