Никада у истoрiји Србије и бивше Југославије није виђена овако цинична и покаварена кампања као ове године. Толико плиткости и провидности, толико неукуса и не/жеље да се било шта објасни, уради или предложи, није било у исторји од ВИИИ.века кад су Словени дошли на ове просторе. Срамота нас је и да помислимо да живимо у оваквој земљи.

Све се свело на пљување, калкулисање, безочно лагање и покушаје да се додвори широком народним масама.

СРАМОТА НАС ЈЕ ОНОГА ШТО МОРАМО ДА БИРАМО!

Какве промене можемо да очекујемо после избора?

Мале, јер су увек исти политичари на сцени. Али и мали помак на боље, мала смена, и мало више одговорности према грађанима, је ипак много боље него што смо до сада имали: Ништа.

Коме да верујемо?

Питање је да ли ћемо веровати свом новчанику и свом фрижидеру, пре него што поверујемо скупим телевизијским спотовима.

Да ли постоји реалан политички и економски програм који би могао да успе, или је све ово само шминка за изборе?

Цитираћу једног од лидера мале политичке партије која први пут учествују на изборима: „Сви нас питају да ли имамо програм и где могу да га виде.?

Имамо ми програм на 92 стране-каже он, али то није важно. Сви програми су исти, само је питање како се они спроводе“.
Да ли ће после избора бити „праведнија држава“ и да ли ће грађани лакше долазити до правде?

Неће. Код нас закон и правда нису једно те исто. Код нас постоје закони, али се спроводе како за кога.

Понекад је довољан један телефонски позив да обори све оно што је грађено у једном поступку годинама, јер судови НИСУ И НЕЋЕ бити самостални још дуже време.

И даље ће судије, нарочито оне који одлучују, постављати политичке партије да би заштитиле своје царство и своје чланове од могућих „скандала“.

Независно судство можемо само да сањамо бар неко време. Ипак мислим да је судство бар мало узнапредовало у односу на неке друге „јавне и грађанске“ сервисе“.

Да ли су нам судије лоше? НЕ. Већина њих није и поштено раде свој посао, али много пута им се ставља повез преко очију од стране оних који су изнад њих.

Да ли ће корупција бити смањена после избора?

ОВА ПОШАСТ КОД НАС ПОСТОЈИ ЈОШ ОД ВИЗАНТИЈЕ, МАГИСТРИРАЛИ СМО ЈЕ ПОД ТУРЦИМА, А ДОКТОРИРАЛИ ПОД САДАШЊИМ ПОЛИТИЧАРИМА.

Унутар политичких партија корупција постоји баш као и хефталица, компјутер или корпа за отпатке.

Функција значи добит, и тога се политичари неће решити-НИКАДА.

СМРАД КОРУПЦИЈЕ ЈЕ КАО СМРАД КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА. ОСЕЋАЋЕ СЕ ЈОШ ДУГО И КАД СЕ КОРУПЦИЈА ДОВЕДЕ НА НАЈМАЊИ МОГУЋИ НИВО.

Да ли ће бити економског опоравка после избора?

Владајуће странке су наговестиле следећи удар економске кризе, а ако се сетимо шта се десило прошли пут, мале су шансе да ћемо видети нешто добро.

ЈЕДИНА ШАНСА СУ ПОВЕЧАЊЕ ПДВ-а (што ће сигурно уследити после избора а ПДВ би могао бити између 22 и 28%), кредити који ће се уложити паметно а не за попуну буџета и приватних џепова и смањења администрације у Државном сектору. ПДВ ће се повећати, али за смањење администрације,ЧИСТО СУМЊАМ.

Кредити су гарантовани, само је питање под којим условима и за шта ће се користити.

Јавне набавке ће вероватно и даље остати рак рана нашег друштва јер је само у прошлој години на сумњив начин нестало око 800 милиона евра.

Наше мајке и очеви, дедови и баке су градили фабрике да би имали пензије а њихова деца плате, али МИ СМО ПОСТАЛИ РОБОВИ У ТИМ ФАБРИКАМА ЗАХВЛАЈУЈУЋИ ПОЛИТИЧАРИМА КОЈИ НЕМАЈУ ОБРАЗА НИ КАРАКТЕРА.

Следећи проблем је да садашња власт, као и власти пре ње, уништавају домаћу привреду а све што имамо, морамо да купујемо од „странаца“, и то се вероватно неће променити ,јер су странци „пустили корење“ у овој земљи и било каква „непослушност“ би била кобна по странке на власти.

ПОЛИТИЧАРИ НЕЋЕ ДА КАЖУ ДА НАС ПОСЛЕ ИЗБОРА ОЧЕКУЈУ: НОВО ДИЗАЊЕ ЦЕНА, ВЕЋА ИНФЛАЦИЈА,ПАД ДИНАРА, СЛАБЉЕЊЕ ПРИВРЕДЕ, ОТПУШТАЊА…и сва зла које неспособност појединаца и партија са собом носи.

Још један велики проблем у земљи који политичари не спомињу, јесте проблем ПОЛИТИЧКЕ МАФИЈЕ.

Званична изјава политичара је да су се обрачунали са организованим криминалом, али са друге стране постоји она опаснија мафија која регулише све велике послове, расподелу буџета, набавке и све што доноси новац, то је политичка мафија.

Они регулишу и судство и полицију и инспекцијске службе као и сва важнија догађања у земљи па је велики проблем кад би неко покушао да ИМ СЕ супростави.

Сви су увезани као „ситна цревца“ тако да и ако једна гарнитура оде са власти, остају „пипци“ који ће правити много проблема и странкама на власти и грађанима. ОВО ЈЕ И ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПРОБЛЕМА ЗБОГ КОЈИХ НАС СТРАНИ ИНВЕСТИТОРИ ЗАОБИЛАЗЕ. АКО НЕКО НЕ ВИДИ СВОЈ ИНТЕРЕС КОД НОВИХ ИНВЕСТИТОРА, УЧИНИЋЕ СВЕ ДА ИМ ЗАГОРЧАЈУ ЖИВОТ.

ДУЖЕ ЗАДРЖАВАЊЕ ЈЕДНИХ ТЕ ИСТИХ СТРАНАКА НА ВЛАСТИ, ПРЕДСТАВЉА МАЊУ МОГУЋНОСТ ДА СЕ ОНЕ УОШТЕ СМЕНЕ.

ФАРБАЊЕ, КРЕЧЕЊЕ,ШМИНКАЊЕ, ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ…је још један од већ виђених модела страначких кампања али и одличан начин да се додатно заради. Троши се, а на сутра се не мисли.

После избора, касе ће бити празне, нових инвестиција нема, а привреда је на коленима, али то људима на власти не смета да се недомачински односе према нашим средствима која су им поверена.

Једна госпођа, прелазећи изровану улицу рече: Нису радили ништа 4 године а сад су навалили да ушминкају све, да би спосља изгледало лепо, а само им је стало да узму гласове и још више новца натрпају у своје џепове.

Нажалост ово је сурова истина.

Да ли ћемо ући у ЕУ?

НЕ. Ни сада, ни за десет година.Ово је флоскула људи који немају ништа друго да понуде.

Ако већ желите да правите ЕУ овде, онда је то „лако“; Направите правну државу где исти закони важе за све, где нема корупције или је сведена на минимум, где се пропагира и домаћа а не само страна роба, где се лобирање кажњава, где се поштују људска права и људско достојанство, где се људи запошљавају по способности а не по партијској припадности, где се не награђују лопови и варалице него исти иду у затвор,где ће се испитати све приватизације у земљи и обештетити они који су настрадали због ситних интереса владајућих странака, где нећемо улазити у аутобус или мрачну улицу а да нисмо сигурни да ћемо из њих изаћи неопљачкани или неозлеђени, где ће инспекцијске службе помагати грађанима да лакше обављају свој посао а неће само сакупљати харач, где дрога неће бити најлакши начин да се побегне из земље,где неће важити она „изврнута“ Његошева „Ко се дочепа иностранства, имао се зашта и родити“јер ово овде и није живот него најобичније преживљавање на ивици беде и људског достојанства.

Да ли ће се побољшати ствари у пољопривреди?

Политичари и погрешна политика су отерали људе са села, а сада користе спотове на телевизији да узму њихов глас обећавајући да ће, исти они који су са села отишли, да се у њега и врате.

Као скаквци, политичари су се размилели по селима и њивама, препадајући краве и остале домаће животиње, газећи усеве, и по стоти пут лажући сељаке да ће им бити боље чим се, или докопају власти, или поново освоје мандадте.

Прво, највећи број политичара и јесте побегао са села и не пада им на памет да се врате, а не очекују ни од других да ураде то исто, ЊИМА САМО ТРЕБАЈУ ГЛАСОВИ „ИЗБЕГЛИХ“ СА СЕЛА.

Боли политичаре уво пошто кошта вештачко ђубриво, колико су неповољни кредити, колико се штите прерађиваћи а осиромашују сељаци, баш их брига колико је откупна цена млека, не интересује их што већина воћа и поврча улази из иностранства и ШТО СЕ ХРАНИМО ПЕСТИЦИДИМА И ХЕБРИЦИДИМА…њима само требају гласови људи са села, ма где они становали.
Школство?

Кад би некако могли да ученике пусте на доживотни распуст, мислим да би то миснистарству највише одговарало.

У земљи у којој влада систем поремећених вредности где су деци главни узори: Мафијаши, политичари и турбо фолк…ипак и (хвала Богу и тенисерима) спорт…онда се поставља и питање потребе за школовањем.

ЈОШ ЈЕДАН ОД ВЕЛИКИХ ПРОБЛЕМА СВИХ ОВИХ ВЛАСТИ КОЈЕ СУ СЕ ПОЈАВИЛЕ ПОСЛЕ КОМУНИСТА ЈЕ ДА: ОНИ ОД ПОСЛУШНИКА ПОКУШАВАЈУ ДА НАПРАВЕ ПАМЕТНЕ ЉУДЕ И ЕКСПЕРТЕ. ТО НЕ ИДЕ.

Комунисти су од паметних људи правили послушнике и то је функционисало, али од некога ко се само клања до земље, пљешће и кад треба и кад не треба, и ко од школе има диплому преко везе – нема експерата, нити људи који привређују.

АКО НЕКО ПОСТАНЕ МИНИСТАР САМО ЗАТО ШТО ЈЕ ЧЛАН НЕКЕ СТРАНКЕ И САМО ЗАТО ШТО СЕ ТО ПРЕДСЕДНИКУ ХТЕЛО, ОНДА ЋЕТЕ НАРАВНО ИМАТИ МНОГО ПРОБЛЕМА КОЈИ СЕ СВЕ ТЕЖЕ РЕШАВАЈУ.

Иапк у школству постоји нешто што је добро и што је позитивно и у шта би сви требали да се угледамоа то су СТУДЕНТИ.
Још од 1968 студенти су знали да се изборе за своја права и знали су како то да ураде.

ОД СТУДЕНАТА БИ ТРЕБАЛИ СВИ ДА УЧИМО!

Јавна је тајна, и о томе смо такође писали у неколико наврата, да школе и даље наплаћују „школски динар“ (читај Харач) родитељима.

Министар Обрадовић је изашао на телевизију и рекао: „Родитељи не морају да плате“, и то је све што је министар урадио.

То је исто као да је полицајац дошао на увиђај саобрачајне несреће, погледао повређене и рекао возачу који је крив: „Нисте требали овако да возите, а онда се окренуо и отишао“.

Школе су наставиле по старом застрашујући и ученике и родитеље да плате „Школски динар“, а министар и даље бежи од свега што би могло и да личи на неку одговорност.

И таква је ситуација у целом школству.

О малтретирању ученика од стране других ученика, отимању телефона и новца, туча и батинања, препродаји свих врста наркотика, вређања наставника и професора, да и не говоримо.

Запошљавање?

Наставиће се страначко запошљавање ма колико се трудили политичари да докажу супротно. Вароватно ће се нешто мало урадити по овом питању, али ће то бити више шминка него трајно решење.

Запошљавање преко странака ствара лојалност код људи, па кад дођу избори људи су испрепадани да ако партија која их је запослила изгуби на изборима да ће и они остати без посла.

Данас је 27% незапослених, али има још један проблем који политичари желе да замаскирају а то је да још једна четвртина радника боље да не ради него што ради. Велики број њих ради али не прима плату или прима неку цркавицу и то ретко, ипак СТАТИСТИЧКИ СЕ ВОДЕ КАО ЗАПОСЛЕНИ А У СТВАРНОСТИ НИСУ.

ТРЕБА СЕ ПОТРУДИТИ ДА ГРАЂАНИ УЈУТРУ УСТАНУ И ИДУ НА ПОСАО, А НЕ НА БИРО. Без правих инвестиција и улагања страних инвеститора неће бити ни посла, и што је још горе, још више људи ће остати без посла после избора.

Ни један тајкун ни велики привредник везан за политику не сме сада, пред изборе, да отпушта раднике.После избора следе отпуштања.

Бирократија?

Ово је ваљда рак рана свих влада модерне Србије и Југославије који још дуго неће бити решен. Мислим да Бугари, ми, и Руси имамо најкомпликованији „папиролошки“ систем у Европи а вероватно и шире.

Садашња власт, а ни власти пре ње нису отпустили бирократе него су напротив и повечали њихов број. Такнути бирократију у бирократској држави значи отворити Пандорину кутију и такав ризик неће нико да преузме.

Ако рецимо, што се десило у Новом Саду, смањите плате шалтерским радницима у администрацији они штрајкују. Ви немате потребне папире да завршите оно што Вам треба и онда и народ постаје незадовољан.

Наравно да ако сте направили државу чији су темељи на „папирима“ онда је мало вероватно да ћете моћи отпустити раднике који ће да Вам их издају.Код нас за све треба папир.

Сваки папир има још неколико подпаира. Сваки подпапир има још неки папир и тако администрација траје у недоглед, а грађанима се беспотребно извлаче живци и новац из џепова.

Мислите да ће ико од политичара заиста да се ухвати у коштац са овим проблемом? НЕЋЕ јер ће очекивати да то неко други реши да они не би „прљали руке“ и доводили себе у незгодан положај.

Постоје на десетине хиљада компјутерски образованих људи који би могли да реше овај проблем, али то политичарима не одговара јер би добили незадовољне административне службенике против себе, не би било додатних прихода од разних такса и намета, а ред и закон никако не одговарају политичарима јер се они најбоље сналазе у хаосу који сами праве.

Ипак, не размишљају да ће све то да им се обије о главу, јер не може 1,200,000 гладних радника да издржава целу државу радећи за минималац или без икаквих примања уопште.
Какви су данашњи политичари?

То је једна скупина егоцентричних, смољубивих и себичних јединки где преовлађује унитаристички приступ свему и где се све своди на ЈА,ЈА и САМО ЈА.

Не постоје више друштва ни друштвено, не постоје права пријатељства нити права воља да се помогне, постоје само појединци који се супростављају једни другима и који покушавају да престигну једни друге, а само ради властитих интереса, било оних материјалних или психолошких задовољења најдубљих емоција и траума.

У суштини, они су неважни, јер живот тече даље и са њима и без њих, али они не могу да поднесу чињеницу да се „они не питају“ за било шта, и да се осећају супериорно и важно, самима себи.

Они никада немају довољно власти, никада немају довољно богатства, никада немају довољно понижених око себе који им се клањају…и зато и излазе на изборе борећи се за власт безобзирно се служећи лажима, интригама, клеветама, подметањем, извлачењем прљавог веша о свему и свакому…и све је дозвољено и све пролази.

Зашто се политичари толико боре за власт?

НАЈЛАКШЕ ЈЕ ПЉАЧКАТИ СИРОТИЊУ. МОЖЕШ ДА УЗМЕШ ШТА ГОД ТИ ЈЕ ВОЉА И НИКОМЕ НЕ ОДГОВАРАШ, ЈЕР СИРОТИЊА НЕМА КОМЕ ДА СЕ ЖАЛИ.

Да ли политичари „разумеју“ проблеме народа?

Коса ми се дигне на глави кад чујем политичаре да „разумеју проблеме народа“.
Како да разумеју подстанаре који плаћају стан 200 евра, раде за 250 а нису сигурни да ће плату добити, кад они живе у велелпним вилама и стособним становима са свим могућим луксузима који им, руку на срце, не припадају.

Како они да разумеју да нам џепаре мајке, сестре, жене, девојке, баке… по аутобусима, кад они улазе у аутобусе само кад су присутне камере и телохранитељи.

Како да разумеју раднике који немају плате или раде за најмизернију сатницу која вређа људско достојанство,кад они имају одличне плате, трошкове и све остале принадлежности а успут „капне“ и нешто са стране, ваљда за црне дане.

Како да разумеју људе који немају децу, кад њихова деца имају све: од новца, преко школовања у иностранству до одличних послова и функција кад дође време за то.
О девизним рачуним у иностранству да и не говоримо.

Сећам се кад је један психолог из Америке рекао: Људе не треба хипнотисати, њих треба дехипнотизовати. И то је истина, нарочито за наше политичаре.

„Живети као Бог“ окружен свим могућим луксузом, осигуран телохранитељима и законима,крећући се само међу људима који „имају“ одвлачи политичаре из реалног живота стварајући код њих криву слику света у коме се крећу.

И управо због свега овога што смо видели у предизборним кампнајама схватамо да:
МИ НИСМО ПРИВИЛЕГОВАНИ ДА ГЛАСАМО ЗА НАЈБОЉУ ПАРТИЈУ, МИ СМО ОСУЂЕНИ ДА ГЛАСАМО ЗА НАЈМАЊУ НЕСРЕЋУ.

Али најмању несрећу треба наћи, а то је тежак и мукотрпан пут, у коме, ма колико то изгледало тешко и немогуће,треба сви да учествујемо.

НЕСЛОГА ЈЕ ОНО ЧИМЕ ПОЛИТИЧАРИ МАНИПУЛИШУ НАМА, И АКО НАС ПОСВАЂАЈУ, ПОДЕЛЕ И НАПРАВЕ ОД НАС ГОМИЛЕ ЗАРАЋЕНИХ ПЛЕМЕНА, ОНДА НЕЋЕ ИМАТИ НИКАКВИХ ПРОБЛЕМА ДА МАНИПУЛИШУ НАМА.

НАЈВЕЋА ПОБЕДА ЂАВОЛА ЈЕ ДА ЈЕ УБЕДИО ЉУДЕ ДА ОН НЕ ПОСТОЈИ, А НАЈВЕЋА ПОБЕДА НАШИХ ПОЛИТИЧАРА ЋЕ БИТИ (ако им дозволимо) ДА СЕ НИШТА НЕЋЕ И НЕ МОЖЕ ПРОМЕНИТИ, МА КО ДОШАО НА ВЛАСТ.

ХОЋЕ И МОРА, САМО АКО БУДЕМО ПАМЕТНИ.

НЕМОЈМО ДОЗВОЛИТИ ДА НАС ЈЕДАН ДАН РАВНОДУШНОСТИ И НЕПАЖЊЕ, КОШТА ЧЕТРИ ГОДИНЕ БЕДЕ И ОЧАЈА.