Грађани ће сутра на изборима бирачко право моћи да искористе од седам до 20 сати и тако се изјасне о новом шеФу државе и новим сазивима републичког и локалних парламената, а Војвођани ће имати и листић више, будући да ће бирати и покрајински парламент.
05.05.2012 10:03 Танјуг
Гласачка места сутра отворена од 7 до 20 сати
Бирачка места, сходно Закону о избору народних посланика, отварају се у седам сати, а морају бити затворена у 20 сати, с тим што ће се свим бирачима који у том моменту буду на биралишту омогућити гласање. Бирачка места морају непрекидно бити отворена у том периоду, сваки бирач гласа лично и то само једанпут на овереним гласачким листићима, а гласање је тајно.
Када дође на гласање бирач најпре саопштава своје име и предаје обавештење о гласању, а личном картом или другом исправом доказује идентитет. Бирач не може гласати без подношења доказа о идентитету, а пошто се утврди његов идентитет потписује бирачки списак и преузима гласачки листић.
Сваком гласачу ће пре гласања специјалним спрејом бити обележен кажипрст десне руке, као знак да је већ гласао, а та ознака на кажипрсту задржаће се минимум 24 сата. Чланови бирачког одбора не смеју ни на који начин утицати на одлуку бирача, а дужни су да пазе да га нико не омета приликом гласања и да у потпуности буде обезбеђена тајност гласања.
Бирач може гласати само за једну изборну листу, заокруживањем редног броја испред назива листе за коју гласа, а потом пресавија листић тако да се не види како је гласао и ставља га у гласачку кутију, након чега напушта бирачко место. Бирач који није у могућности да лично гласа на бирачком месту, ако се ради о слепом, инвлалидном или неписменом лицу, има право да поведе неког другог ко ће уместо њега гласати.
Онај бирач који не може да гласа на бирачком месту, ако се, на пример, ради о немоћном лицу, може најкасније до 11 сати на дан гласања да обавести бирачки одбор да жели да гласа и три члана тог одбора ће отићи код њега и омогућити му да гласа. На бирачком месту забрањено је коришћење пејџера, мобилних телеФона и других средстава веза и комуникација.
Како је прописано Законом, на бирачком месту и на 50 метара од њега забрањено је истицање симбола политичких странака и другог пропагандног материјала. Ако се на бирачком месту наруши ред бирачки одбор може прекинути гласање док се ред не успостави, а разлози и трајање прекида гласања уносе се у записник о раду бирачког одбора.
Уколико је гласање прекинуто дуже од једног часа продужава се за онолико времена колико је трајао прекид, а за време гласања сви чланови бирачког одбора или њихови заменици морају бити на бирачком месту. У просторији у којој се обавља гласање може бити присутан само онолики број бирача колико има обезбеђених места за тајност гласања, а забрањено је задржавање свих који немају права и дужности у вези са спровођењем избора.
Припадници полиције, који су на дужности, могу ући на бирачко место само уколико је на њему нарушен ред и мир и то на позив председника бирачког одбора.Иначе, на почетку гласања бирачки одбор проверава гласачку кутију у присуству бирача који први ујутру дође на бирачко место.
У гласачку кутију убацује се најпре контролни листић, а затим се она у присуству првог бирача печати, што се уноси у записник, а по отварању гласачке кутије најпре се проверава да ли је у њој контролни лстић. Уколико га нема, бирачки одбор се распушта, Формира се нови и на том месту се гласање понавља. У недељу ће бити отворено укупно 8.390 бирачких места, што у Србији, што у иностранству, на којима ће право гласа моћи да искористи 6.770.013 грађана Србије.
За гласање је, и када су у питању председнички и када су у питању парламентарни избори, одштампано по 7.061.712 гласачких листића, од чега је 35.133 листића одштампано као резерва. Избори ће бити спроведени и на територији Косова и Метохије и то на 90 бирачких места, а гласови са територије те покрајине биће пребројавани у Рашки и Врању.
Међу бирачким местима у земљи је и 29 која ће бити смештена у заводима за извршење кривичних санкција, док ће за гласање у иностранству на председничким и парламентарним изборима бити отворено 38 бирачких места у 22 земље, што је дупло мање у односу на 2008. годину.
На Косову 110.000 грађана с правом гласа
Председнички и парламентарни избори биће сутра одржани и на Косову и Метохији, у организацији Републичке изборне комисије, док је ОЕБС добио мандат да омогући гласање на 28 локација и укупно 90 бирачких места широм покрајине.Избори у Србији: Правила, рокови и мандати
Званични резултати сутрашњих избора за шеФа државе и нови сазив републичког парламента треба да буду утврђени најкасније до 10. маја, а прва седница новог сазива парламента да буде одржана најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата.
Рок да Републичка изборна комисија (РИК) утврди и у „Службеном гласнику“ објави резултате избора, како пише у Роковнику те комисије, истиче 10. маја у 20 часова, а Уставом Србије је предвиђено да прва седница новог сазива парламента мора да буде одржана најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата. Tо значи да прва седница новог сазива парламента треба да буде одржана најкасније 8. јуна.
Грађани ће се 6. маја изјашњавати о новом шеФу државе, будућим сазивима републичког и локалних парламената, а грађани Војводине и о новом сазиву покрајинског парламента. За будућег шеФа државе надметаће се 12 кандидата, а за 250 мандата у Скупштини Србије укупно 18 листа.
Прву седницу новог сазива парламента треба да сазове председник старог сазива, а на њој се потврђују мандати посланика. Скупштина је конститусана потврђивањем мандата две трећине посланика, чиме и Формално престаје мандат старом сазиву. Мандати се, сходно Закону о избору народних посланика, додељују по редоследу са листе, почев од првог на листи, а новина је и да ће сваки трећи посланик у парламенту бити жена. У расподели мандата, према Закону о избору народних посланика, учествују само листе које су добиле најмање пет одсто гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали у изборној јединици.
За мањинске листе дотле важи природни праг, који се добија када се збир гласова странака које пређу цензус од пет одсто подели са 250, а обично износи око 15.000 бирача. Уколико утврди неправилности у спровођењу избора РИК може да поништи изборе, а уколико их поништи на само једном месту гласање се понавља на само том месту. Поновни избори се спроводе најкасније 15 дана од дана поништења избора у Србији, односно седам дана од дана поништења на гласачком месту. Скупштина Србије будућу владу мора да изабере најкасније у року од три месеца, иначе ће, како прописује Устав, бити распуштена и биће одржани нови избори, који морају бити окончани најкасније за 60 дана.
Кандидата за председника владе предлаже председник Републике, а кандидат за председника владе предлаже програм и састав владе. Влада је изгласана ако за њен избор гласа већина од укупног броја посланика, а њен мандат почиње да тече од момента полагања заклетве.
Грађани ће 6. маја бирати и новог председника државе, коме мандат почиње да тече од дана полагања заклетве пред Скупштином. За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали, а ако ниједан кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања. На поновљеном гласању учествују два кандидата која су добила највећи број гласова, а више од два кандидата учествују на поновљеном гласању само ако их више дели прво или друго место.
На гласачком листићу на поновљеном гласању први по редоследу је кандидат који је на првом гласању добио највише гласова, а редослед кандидата који имају исти број гласова утврђује се жребом. На поновљеном гласању за председника Републике изабран је кандидат који је добио највећи број гласова, а ако освоје пођеднак број гласова бирачи поново на биралишта излазе у року од 15 дана. На изборима 6. маја грађани ће се изјашњавати и о будућем сазиву парламента Војводине, који има 120 посланика, а у трци за ту институцију учествоваће 14 листа. Војвођански посланици се бирају по комбинованом систему – половина се бира по пропорционалном систему, а друга половина по двокружном већинском изборном систему.
И прва седница Скупштине Војводине, као што је случај и са републичком, мора да се одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата, а на њој се конституише нови сазив потврђивањем мандата посланицима. Како стоји у Статуту Војводине, нови председник скупштине предлаже кандидата за председника покрајинске владе, пошто саслуша мишљење представника посланичких група, а тај кандидат износи програм и предлаже састав владе, који скупштина треба да изабере. На изборима за Скупштину града Београда, односно за 110 мандата у том телу, учествоваће 16 листа.
Према Закону о локалним изборима, конститутивну седницу скупштине локалних самоуправа, па и Београда, сазива председник скупштине из претходног сазива у року од 15 дана од дана објављивања коначних резултата избора. У Пословнику града Београда пише да ту седницу сазива председник старог сазива, с тим да се скупштина конституише у наредна два месеца. Даном проглашења мандата новим посланицима престаје да важе мандати старим, а локални парламенти сматрају се конституисаним избором председника Скупштине и секретара. Будући градоначелник главног града биће изабран из реда одборника, на предлог председника Скупштине града Београда, а мандат му је четири године.
На биралиштима у Војводини пет гласачких листића
НОВИ САД – Пред бирачима у Војводини сутра ће, на општим изборима у Србији, бити пет гласачких листића, јер ће се истовремено изјашњавати о будућем председнику земље, новим сазивима републичког и локалних парламената, али и покрајинској скупштини, за коју ће посланици бити бирани по дводелном комбинованом систему.
Више од 1.735.000 грађана Војводине с правом гласа имаће прилику да се, на укупно 1.787 бирачких места у покрајини, изјасни о томе којих 120 посланика ће их представљати идуће четири године у новом сазиву покрајинског парламента.
Половина посланичких места у војвођанском парламенту биће попуњена изборима по пропорционалном изборном систему, у оквиру којег ће се у недељу такмичити 14 листа политичких странака или коалиција, док ће за другу половину мандата конкурисати укупно 519 кандидата у изборној трци према већинском систему. Међу листама кандидованим за изборе покрајинских посланика по пропорционалном моделу су и четири мањинске.
Распоред на изборном листићу је, према изборним правилима, утврђен према редоследу потврђивања изборних листа у Покрајинској изборној комисији па ће тако бирачи имати пред собом листе „Избор за бољу Војводину-др Бојан Пајтић“, „Лига социјалдемократа Војводине-Ненад Чанак“ и „Уједињени региони Србије-Млађан Динкић“.
Следе „Српска радикална странка-др Војислав Шешељ“, „Покренимо Војводину-Tомислав Николић“, „Демократска странка Србије-Војислав Коштуница“, „Чедомир Јовановић-Војвођански преокрет“, „Ивица Дачић-СПС-ПУПС-ЈС-СДПС“, „Савез војвођанских Мађара-Иштван Пастор“ и „Двери за српску Војводину“.
На изборном листићу за избор посланика по пропорционалном систему су и коалиције „Све заједно: БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, Словачка странка-Ласло Рац Сабо“, „Покрет мађарске наде-Балинт Ласло“, као и „Црногорска партија-Ненад Стевовић“ и „Српска демократска странка-Драган Дашић“.
За улазак у покрајинску скупштину листе морају да освоје најмање пет одсто гласова изашлих бирача, док за мањинске листе важи правило „природног прага“, односно резултати се утврђују у зависности од одзива на изборима. На покрајинским изборима по већинском моделу кандидати, које је предложило укупно 48 различитих предлагача, такмичиће се у укупно 60 изборних јединица, а посланички мандат припашће оном кандидату који добије натполовичну већину бирача изашлих на изборе.
Уколико у одређеној изборној јединици не буде таквог кандидата у други изборни круг, који ће бити одржан за две недеље, улазе двојица са највише освојених гласова у првом изборном кругу а посланик ће постати онај ко добије више гласова. Већински изборни систем омогућује да у покрајински парламент уђу представници свих 45 војвођанских општина или градова.
Највише посланика бира се у Новом Саду – седам, у Суботици четири, у Зрењанину и Панчеву по три, у Сомбору и Кикинди по два док остале општине дају по једног посланика, изабраног на основу већинског система.
Гласање у САД, Канади и Великој Британији
За гласање у иностранству на председничким и парламентарним изборима 6. маја биће отворено 38 бирачких места у 22 земље, што је дупло мање у односу на 2008. годину.Бирачи у Аустрији, Белгији, Босни и Херцеговини, Италији, ЈужноаФричкој Републици, Кипру, Либији, Луксембургу, Македонији, Румунији, Русији, Немачкој, Словенији, француској, Холандији, Хрватској, Црној Гори, Чешкој и Швајцарској гласаће 6. маја од седам до 20 сати по локалном времену.Бирачи ће у Великој Британији, Канади и САД гласати 5. маја од седам до 20 сати, такође, по локалном времену. Бирачка места у Србији отварају се у седам сати, а затварају у 20 сати, до када у Србији траје и предизборна тишина.За гласање је, и када су у питању председнички и када су у питању парламентарни избори, одштампано по 7.061.712 гласачких листића, од чега је 35.133 листића одштампано као резерва.Укупан број бирачких места у Србији и иностранству је 8.390, а на њима ће моћи да гласа 6.770.013 бирача. Грађани Србије изјашњаваће се у недељу, 6. маја, о новом шеФу државе, будућим сазивима републичког, покрајинског и локалних парламената.За мандате у Скупштини Србије надметаће се 18 листа, а за будућег шеФа државе 12 кандидата.За председника, на листићу драп боје, грађани ће бирати између Зорана Станковића (УРС), Владана Глишића (Двери), Бориса Tадића, (Коалиција „Избор за бољи живот), Војислава Коштунице (ДС С), Зорана Драгишића (Покрет радника и сељака), Јадранке Шешељ (СРС), Муамера Зукорлића (Гр5упа грађана), Данице Грујичић (СДС), Ивице Дачића (СПС-ПУПС-ЈС), Чедомира Јовановић (Преокрет), Иштвана Пастора (СВМ) и Tомислава Николића (Покренимо Србију).Када су у питању парламентарни избори, грађани ће на светло ружичастим гласачким листићима заокруживати једну од 18 листа које ће учествовати на изборима. Прва на гласачком листићу биће листа „Избор за бољи живот“, друга ће бити Српска радикална странка, трећа „Уједињени региони Србије – Млађан Динкић“, четврта је листа коалиције „Преокрет“ коју предводи ЛДП, пета ће бити листа коалиције „Покренимо Србију“, коју предводи СНС, а шеста листа Демократске странке Србије. Коалиција СПС-ПУПС-ЈС биће седма на гласачком листићу, осма ће бити листа „Двери за бољи живот“, девета ће бити листа Савеза војвођанских Мађара, десета листа „РеФормистичка странка – Милан Вишњић“, а једанаеста је листа Странке демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина.Покрет радника и сељака биће 12. на гласачком листићу, Социјал демократски савез – Небојша Лековић је 13, а коалиција „Све заједно: БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ – Емир ЕлФић биће 14. на гласачком листићу. Коалиција Албанаца Прешевске долине је 15. на листићу за гласање, Црногорска партија – Ненад Стевовић је 16, 17. је Комунистичка партија – Јосип Броз, док је осамнаесто поље намењено за странку – Ниједан од понуђених одговора.Истог дана грађани ће бирати и посланике за парламент Војводине, који има 120 посланика, а у тој изборној трци учествоваће 14 листа. На изборима за Скупштину града Београда, односно за 110 мандата у том телу, учествоваће 16 листа.
*********************************************************************************************
У ИЗБОРНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ У СВЕТУ – ЗА НЕИЗЛАЗАК НА ГЛАСАЊЕ И КАЗНЕ ЗАТВОРА!
Ко не гласа иде у затвор
Курир.рс – Затвор или новчана казна до 100 евра следује сваком ко у Грчкој, Кипру, Белгији, Финској, Бразилу, Чилеу или Аргентини не обави своју грађанску дужност и изађе на изборе.
– Док у Србији, као и у већини земаља, изборно право оставља слободу и да не изађеш на изборе, у седам земаља Европе и Јужне Америке излазак на биралишта је обавезан.
Санкције су разнолике – од обавезе да се у писаној изјави наведе разлог спречености, преко минималне казне затвора до 15 дана, или новчане казне до 100 евра, која се уплаћује на рачун изборне комисије. У неким земљама се чак практикује и одузимање или забрана издавања пасоша или отежано добијање радног места у државним установама, нарочито у министарствима силе – полиције и војске – каже за лист „Курир“ професор ФПН Зоран Стојиљковић.
Према његовим речима, такав начин негативног условљавања у појединим земљама задржан је због традиције или је уведен због слабе излазности. Највећа излазност у Србији била је 71,49 одсто 1990, када је уведено вишестраначје у Србији, а најмања седам година касније – 57,47 одсто.
Изборни процес, природно, није исти у свим земљама. Како би очували високу излазност, Индијци су, на пример, имали занимљиву идеју да бирачи који не подржавају ниједног кандидата или странку на гласачком листићу заокруже „ниједан од понуђених“. Уставни суд је одобрио предлог, али га је одбила тамошња влада.
Интересантно је било и у Египту 2009, када су одржани први парламентарни избори након свргавања председника Хоснија Мубарака, које су обележили бизарни симболи на гласачким листићима, уведени како би се помогло неписменим бирачима. Неке странке су биле обележене традиционалним египатским симболима – пирамидом и сфингом, а неке и бизарним иконицама попут сијалице, наочара за сунце, блендера, усисивача, фото-апарата…
**********************************************************************************
Упутство за гласање
1. Долазак на бирачко место
– Обавезно понесите личну карту или други валидан документ (пасош, возачку дозволу), али не морате да носите позивни лист за гласање
– Утврђивање да ли сте гласали на другом бирачком месту – члан изборне комисије ласером проверава да ли су прсти попрскани спрејом
– Провера имена у изводу бирачког списка, ако јесте – потписујете се крај свог имена
2. Добијање гласачких листића (за председничке, парламентарне, локалне, а грађани у Војводини и за покрајинске)
– Спрејом вам попрскају кажипрст
3. Одлазак у кабину, где треба да заокружите редни број испред имена кандидата или листе коју подржавате, листе убаците у гласачку кутију.
Могућа провера бирачког списка СМС-ом
Грађани путем СМС-а могу да провере да ли су уписани у јединствени бирачки списак и на којем бирачком месту могу да гласају, а поруке су бесплатне.
То могу да провере и на порталу Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу.
Информације путем СМС-а могу да се добију слањем поруке на број 2202 са садржајем: избори (размак) ваш јединствени матични број. Грађани уписани у јединствени бирачки списак добијају повратни СМС са информацијом о називу и адреси бирачког места на које су распоређени на основу њиховог пребивалишта.
Са једног броја мобилног телефона могуће је послати четири СМС-а ради провере уписа у јединствени бирачки списак. Слање поруке је омогућено за претплатнике сва три мобилна оператера.
ВАШИНГTОН – Бирачка места у амбасади Србије у Вашингтону и конзулатима у Њујорку и Чикагу отворена су јутрос у седам часова по локалном времену, а гласање се одвија без проблема, речено је Танјугу у тим дипломатско-конзуларним представништвима.
Срби гласају на три бирачка места у САД
05.05.2012 17:13
У конзулату у Њујорку је уписано 156 људи у бирачки списак, а до десет часова пре подне гласало је њих 16.
У Чикагу гласање, такође, протиче неометано и до девет часова ујутру је гласало седам бирача од 149 уписаних у бирачки списак.
Српски парламентарни и председнички избори се у САД одржавају дан раније, у односу на гласање у Србији, због временске разлике која постоји са Америком.
Дипломатска представништва Србије у САД су омогућила свим заинтересованим, да се након уписивања у бирачки списак Србије, пријаве за гласање попуњавањем Формулара путем интернета.
Они су тада стављени на привремени бирачки списак за територију коју покрива конкретна амбасада или конзулат, а на тај начин је искључена могућност да неко више пута гласа.
Поред грађана Србије који живе у САД, данас гласају и наши држављани у Канади и Великој Британији, од 7.00 до 20.00 сати по локалном времену, док ће бирачи уписани у посебне евиденције у другим земљама света гласати, кад и Србија, 6. маја.
За гласање у иностранству на председничким и парламентарним изборима биће отворено 38 бирачких места у 22 земље, што је дупло мање у односу на 2008. годину.
Бирачи у Аустрији, Белгији, Босни и Херцеговини, Италији, ЈужноаФричкој Републици, Кипру, Либији, Луксембургу, Македонији, Румунији, Русији, Немачкој, Словенији, француској, Холандији, Хрватској, Црној Гори, Чешкој и Швајцарској гласаће сутра од седам до 20 сати по локалном времену.
Категорије:Балкан, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Дијаспора, Избори, КОСОВО И МЕТОХИЈА, ПОЛИТИКА, РЕГИОН, Република Српска, СВЕТ, СРБИЈА
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…