Скоро 10 милиона грађана Грчке са правом гласа одлучиваће о саставу новог парламента у Атини, која мора да спроведе реФорме, обећане Европској унији и Међународном монетарном Фонду, оценила је агенција франс прес.

Све указује да су мале шансе да се Формира стабилна влада, упркос упозорењу одлазећег премијера Лукаса Пападемоса да ће избори бити одлучујући за будући курс земље у деценијама које долазе.

Како истраживања јавног мњења показују, грчки бирачи су одлучни да на изборима „казне“ две највеће партије у земљи конзервативне Нове демократије и социјалистичког Пасока, с обзиром на незадовољство због мера штедње и чињеницу да су одбили да гласају на реФерендуму почетком године у вези са непопуларним планом ЕУ и ММф-а за спасавање грчке економије.

Лидер социјалистичког Пасока Евангелос Венизелос је на завршетку кампање истакао да бирачи сутра гласају између оштрих мера штедње и „масовног сиромаштва“. „У недељу улог је судбина нашег народа“, рекао је Венизелос, истичући пред присталицама на атинском тргу Синтагма да је Грчкој место у ЕВропи, пренео је Би-Би-Си (ББЦ).

С друге стране, лидер Нове демократије Антонис Самарас оптужио је левицу да се „игра са европском будућношћу“ Грчке. Левица „жели да уништи све (…), она се храни кризом“, рекао је Самарас на завршном митинугу у граду Александрополису, пренела је британска мрежа.

Агенција РИА Новости преноси да је Самарас најавио да ће у случају победе спровести масовно исељавање нелегалних имиграната. „Чување граница, Формирање центара за боравак нелегалних имиграната до њиховог повратка у земље порекла, заједничка европска политика према нелегалним имигрантима, масовно исељавање нелегалних имиграната“, набројао је Самарас програмске одредбе његове партије.

Лидер Нове демократије је, такође, обећао да ће укинути „неприхватљив закон“ из 2009. године, који је омогућио деци странаца који су се родили у Грчкој право на држављанство за пет до седам година легалног сталног боравка њихових родитеља, или који су завршили грчку школу, пренела је руска агенција. На изборима ће учествовати 32 странке и према свим проценама биће прекинута доминација две водеће партије, Нове демократије и Пасока.

Процењује се да ће место у парламенту изборити десетак странака, односно да ће освојити више од три одсто гласова колико је потребно за улазак у националну скупштину. Нова демократија, која, судећи према истраживањима јавног мњења, има шансе да освоји највише, али не и апсолутну већину гласова, до сада је одбијала идеју о сарадњи са својим политичким ривалом Пасоком, како би земљу извели из економске кризе.

Аналитичари сматрају да обе партије, које су управљале земљом од 1974. године, треба да буду задовољне уколико „извуку“ око 50 одсто гласова, што је знатно мање од 80 одсто гласова колико су освајале на изборима пре економске кризе.

Отвара се простор да три мање партије – Комунистичка ККЕ, левичарска Сириза и националистичка Независни Грци остваре добар резултат на изборима. Све три партије су за одбацивање нацрта плана спасавања ЕУ и ММфа, познатог под називом „меморандум“. Очекује се да ће по први пут за протеклих 40 година у грчки парламент успети да уђе неонацистичка партија – Златна зора, захваљујући својим ставовима о имиграцији и мерама борбе против криминала.

Према изборном закону Грчке, партија која освоји највише гласова на изборима добија додатних 50 мандата у парламенту који укупно има 300 посланика, али аналитичари сматрају да ни то неће бити од велике помоћи да земља добије већинску владу. Уколико не буде јасног исхода на недељним изборима, председник Каролос Папуљас има 12 дана да одреди која партија или коалиција има довољну подршку да Формира владу. Уколико се то не деси, Грке чекају нови избори, наводи АфП.