Исус крвари у скопском храму

30. 04. 2012. Д. Љ. Јоксић – Вести | фото: Д. Љ. Јоксић

Док смо у недељу, 8. априла, на празник Цвети, служили литургију, на икони Исуса Христа изнад трона владике појавила се црвена боја. Исте промене су се појавиле и на иконама у олтару. Иконе су изгледале као мокре, али када смо их пипнули, биле су потпуно суве, прича протојереј Зоран Стаменковић из цркве Светог Димитрија у Скопљу.

Несвакидашње промене на иконама и фрескама одмах су проглашене за божје чудо.

– Господ нам је тиме послао поруку да се вратимо духовном – сматра отац Зоран.

И остали свештеници, попут оца Драгана Трпеског, необичну појаву тумаче као улог од Бога.

– Срећан сам као свештеник и хришћанин што сам доживео ово божје чудо. Овако нешто до сада нисам могао ни да замислим, иако 26 година радим као свештеник. Ово чудо је потребно нашем хришћанском народу, јер је народ заборавио цркве у време економске кризе – каже свештеник Драган Трпески.

Спас од банкрота

Недељу пре Ускрса у храму из 16. века почео је да се дешава редак феномен – самочишћење фресака. Иконе и фреске у унутрашњости цркве на којима се годинама таложила прашина и чађ од изгорелих свећа и дима из кандила, постепено су почеле саме да се чисте и да добијају своју природну боју и сјај. Наслаге чађи су на волшебан начин почеле да бледе, а на површину је почела да излази јарка жуто-златна боја.

Овај процес почео је прво на фрески Ваведење пресвете Богородице, а потом су природне боје и јак сјај почеле да добијају и остале иконе и библијски мотиви у цркви. Освежене боје су се вратиле на ореоле насликаних светаца, на део њихове одеће у златној боји, крстове, Библију, везове на одећи, а као крв црвена боја појавила се на крилима, телима и одећи осликаних анђела на фрескама.
Пензионисани професор Теолошког факултета у Скопљу Јован Таковски каже да су ликови светаца били насликани тамном бојама и личили су му једни на друге.

– Промена је сада очигледна и видим да Бог заиста прави чуда – усхићено је изјавио Таковски.

Црква Светог Димитрија постојала још у средњем веку, напуштена је 1690. године, а обновљена и проширена у периоду од 1886. до 1896. године. Некада је била катедрална и у њој се налазила скопска митрополија. Пре педесетак година, одмах након катастрофалног земљотреса 1963. у Скопљу, цркву је осликао македонски уметник Крсте Колоски, а неке од икона су далеко старијег датума.

Чудо је заиста требало да се деси овој цкрви у коју је последњих година, због обимних грађевинских радова у близини, веома мало верника залазило, чиме је њен приход постао готово занемарљив, а храм је доведен пред банкрот због великих дугова.

Одсечени од света

– Више од три године смо ограђени и практично одсечени од света. Прво су нам ставили рампе за паркиралишта, а потом и високе ограде због градилишта. Ми немамо ништа против изградње, али је храм практично доведен у тешку ситуацију. Верника има све мање, па не може да се издржава свештеничко братство. Овим чудом Свети Димитрија сада поручује народу да се поново врати у цркву – каже свештеник Драган Трпески.

Баба Трпана довела унуче

Старија жена са унучетом, која се представила као баба Трпана, довела је унуче да додирне насликане свеце, јер верује да ће му то донети више здравља и среће.

– Одушевљена сам што божја рука није заборавила да додирне Македонце – вели баба Трпана.
Људи су поново почели да хрле у цркву, а у чудо су дошли да се увере и поглавар МПЦ архиепископ Стефан и премијер Никола Груевски, док је македонски председник Ђорђе Иванов о томе разговарао са васељенским патријархом Вартоломејом у Цариградској патријаршији у Истанбулу. Јер, у православним црквама овакав феномен је забележен још само у Русији, 30-их година прошлог века, када су за време тадашње совјетске власти у једној цркви почеле да се враћају природне боје на фрескама, иконама и црквеним заставама.

Марамица као реликвија

Верници из целе Македоније масовно су почели да се сливају у храм Св. Димитрија. Међу њима је било много оних који су тражили лек за себе или своје најближе.

– Девер ми је тешко болестан. Да ли ће му помоћи ако га доведем да додирне фреске – шапатом је упитала једна верница свештеника.

Многи су комадићем вате или марамицама додиривали фреске, а потом их пажљиво стављали у џеп као најскупљу реликвију. Кире Дамески, верник из Прилепа, сматра да је ово божја порука да се освести православни народ.

– Драго ми је што сам се уверио у чудо својим очима.

За разлику од свештеника и верника који су убеђени да се у цркви Светог Димитрија десило божје чудо, које је волшебном руком са фресака уклонило масне мрље и наслаге прашине и чадђи, стручњаци кажу да ту нема ничег необичног.

Познати македонски историчар уметности и конзерватор Коста Балабанов тврди је разлог феномена у процесу кондензације који се дешавао у унутрашњости цркве.

– То је било повезано са претпразничним, ускршњим чишћењем храма, када се по поду пролива већа количина воде, чиме је у великој мери повећана влажност у цркви, а томе је допринела и изградња околних објеката који су спречили циркулацију ваздуха. Од кондензације најбрже и најлакше се отапа гареж и прах са места покривеним златним фолијама. Мањи, готово невидљив ефекат „прања“ фресака је био на површинама осликаним са земљаним бојама – категоричан је Балабанов.

И директорка скопског Завода за заштиту споменика, Емилија Петрова сматра да је чишћење фресака изазвано утицајем повећане влаге, атмосферског притиска и прочишћеног ваздуха, јер у цркви годинама нису паљене свеће због мале посете верника.

За разлику од њеног стручног тумачења, Паско Кузман, директор Управе за заштиту културног наслеђа Македоније није хтео да наруши илузију свештенства и верника.

– Чуда не објашњавају стручна лица. Њих треба да оставимо цркви, религији и свештенству. Не би хтео да образложењем стручних особа нарушим веровање људи у чудо које се десило у цркви Св. Димитрија – закључује Кузман.