Пре неколико недеља г. Зоран Гавриловић, бивши запосленик Савета за борбу против корупције Владе СР Србије и садашњи сарадник БИРОДИ Бироа за друштвена истраживања, упитао ме је да напишем један чланак за њихов сајт Медија Монитор на тему „Избори, медији и (???)*“ (звездица значи да нисам запамтила шта је треће, а не могу да пронађем цедуљицу где сам записала).

У то време нико у мом видику није сматрао парламентарне изборе неким важним догађајем, а председник Борис Тадић је још увек (не)мирно седео на Андрићевом Венцу, па сам остала затечена не верујући да Зоран мене толико може да прецени кад мисли да ја о томе знам да напишем чланак који би неко читао!

А још кад ми је рекао и да не бих била плаћена да напишем текст о нечему о чему ништа не знам, заиста сам се осетила одбаченом од овог нашег „назови-система“ у коме се незнање скупо плаћа (а кога ће нам Борис Тадић убрзо професионално објаснити са ТВ-а кроз термин „грешка у систему“, мислим да рече нашег понашања или опхођења!)…

Утеших се да би хонорар могао укаљати моју стару новинарску натуршчик и нову политичку „иммедиате релеасе“ традицију, а за слободу мог објективног јавног иступања на основи сопственог искуства и знања седела бих доживотно на клацкалици између мог празног новчаника и пуног стомака све куцајући на отворена врата среће за све људе овога света, а не само за нашу Србију…

Тај разговор, међутим, био је довољан разлог да се упутим на Медија Монитор да научим нешто ново! Нисам била разочарана када нисам добила очекивани значић захвалности на један коментар који сам тамо оставила уз неки текст, а у коме сам указала да је погађање о ком медију аутор говори на основу података које је изнео некако недорасло…тако некако…Али добро! (Пред)изборно време не бира које погонско гориво ставља у возила која треба да нас доведу до (бумеранг) циља…

И ко зна у који би нас, по мом мишљењу, ћорсокак апатије одвели ти парламентарни избори (а који су успели да на крају „регрујтују“ 18 изборних листа), сем можда да сви беремо различке са Александром Поповићем и Светиславом Басаром (они се разумеју у врсте)…. И ко зна да ли би се и Власи кроз НОПО (Ниједан од понуђених одговора) досетили да у тем Сомбору има свега на вољу кад су одлучили да аналитику Ђорђа Вукадиновића напокон ставе у службу синтезе неког будућег „маршала“…да Борис Тадић са Андрићевог Венца, ваљда самовољно, није „изашао на председничку црту“ (Да није у питању неко кречење или истеривање духова?)

Промптно је дојурио на „руковање“са Ангелом Меркел на сајму у „мом“ Хановеру (штета што се не сети да гђи Меркел каже моју малу реченицу коју сам му изговорила у Синагоги у Београду да је цела фармацеутска индустрија на коленима, па да одмах направимо „тројни фармацеутски пакт“ са Немачком, Русијом и Србијом-УСА (наравно до Токија),па да средимо европску регулативу!)…
Стиже Борис и на „на ти“ шоу Ивана Ивановића, одакле сада, по мом мишљењу, комотно може да конкурише Џорџу Клунију у „припремању“ вечере за председника. Верујем да никакав „поздрав од Барака Обаме“, чак ни самом себи као председнику ове државе, не би помутио сјај у очима док слуша Џеја Рамадановског…

Важне бројеве на спортским дресовима у које су га да л’Борис – да л’ медији – да л’ Тома Николић обукли не бих коментарисала да неког не разочарам својом женском дрскошћу јер су за мене и „Тројка“, и „Двојка“, и Љутице Кец много више од спорта….Али о томе други пут….Јер, онда бих заборавила да кажем да су Борисове „репетиторне“ тв рекламе са речима „од детињства сам волео спорт“ просто укљуцале у мој мозак да би наш Борис био изванредан министар спорта….Њхy нот?

Поготово што кад Борис истрчи на црту, истрчаше многи момци! И понека девојка (од момка)!
Те громогласни Бранко Драгаш са отвореним затворским вратима за наше „системске богаташе“ који су ваљда до сада укаљали поштење барем 90% становништва, те Воја Коштуница са својим цурик путоказом за „српско становиште“, те Тома Николић са својом „напредном“ менаџерском дипломом и напредним Александром Вучићем, те „нејаки“ кандидат Двери, те садашњи министар здравља др Зоран Станковић, за кога неки људи сматрају да би био идеалан да изврши обдукцију Републике Србије, те „мали Слоба“ Ивица Дачић….

Те мајка Шешељеве деце као друго породично жртвовање за политику да бисмо схватили просту реченицу коју је у својој промотивној реклами изрекла речима: „Ово је наша кућа“.

Ово јесте наша кућа!
У којој „најбоље метле, најбоље чисте“ (број 13 каниддат Небојша, извињавам се не знам презиме)…Само да није тих усисивача и 21. века!

Чеда и сарадници неуморно настављају драматику Трга слободе који и даље прети да угрози генерацијски патентирано име „Код Коња“ на коме је српски Кнез Михаило уперио прст …..далеко…..„Он на Коњу, а ми доле“…

Ситне паре поделили вредни помагачи, незапослени одборници, ниједне паре још ситнији кандидати за посланике, а са телевизије, не знам које, Миланка Карић и даље брани свог супруга који је њихову „зарађену салату“ напредно уложио….Све нам, с правом, указујући да треба бити богаташ, па постати председник…баш као у Америци! Само да још напишемо ту дефиницију богаташа…

Шта ако ми врате моје огромне новце прекоокеански хрватски, мултинационални европски, амерички глобални, грађевински, фармацеутски, консалтинг, југо државни и ини дужници?!…Па уложим уместо на „коња“ или неко друго возило, на прави сунчани пут?…Да „ти“ се заврти у глави од глобалне лепоте

Случајни читаоци овог текста, ја о изборима не знам ништа више од вас! (Знам само о легалном бизнису у легалној држави)

О медијима још мање знам од вас зато што сам пристрасна, али само емотивно,
и то на медије који ми објаве текст или коментар: НСПМ, Данас, Глас јавности, Фацебоокрепортер, Илустрована Политика, беше некада Форум….

Ако ви нешто знате, кажите ви мени…

Јанса Загорац Симоновић
29.04.2012