Стари свет преживљава битан помак удесно. Европски политичари заузети финансијским питањима и предизборном борбом, често затварају очи пред отвореним испољавањем нацизма, а неки од њих покушавају да одиграју на десничарска расположења у нади да ће зарадити додатне поене. Настала ситуација изазива бојазни код руских парламентараца.

29.04.2012. Глас Русије

© Flickr.com/Abraxas3d/cc-by-nc

Иступајући у оквиру пролећног заседања Парламентарне скупштине СЕ, сенатор Борис Шпигел позвао је европљане да припреме заједничку декларацију по том питању. По речима Шпигела, ситуација у савременој Европи је таква да се може већ говорити о препороду фашизма.

Неуспешна политика мултикултуралности претворила се у невиђену у историји популарност десних снага екстремистичке провинијенције. Опасност стиче реалне обрисе, о чему сведочи убиство 77 људи и експлозија у Норвешкој. Последњих година број националистичких организација на континенту се утростручио. Али главну опасност, по мишљењу сенатора, представља нескривена подршка неонациста од стране државе. Маршеви легионара СС у балтичким земљама – то није просто данак поштовања ветеранима који су се борили на страни Хитлера. Сличне акције привлаче пажњу хиљада младих људи, што је повољно одређеним политиким круговима, сматра Борис Шпигел:

Радикалне странке које постоје углавном у земљама Балтика, Источне Европе, покушавају да у условима економске кризе нађу кривце. Политичари који су данас на власти не могу да обезбеде младој генерацији посао у њиховој рођеној земљи, како они не би одлазили трбухом за крухом у Ирску, Финску и друге земље. Уместо тога почињу да траже разлоге зашто то не могу да учине. Видете, постојала је комунистичка окупација која је разорила индустрију, и зато данас нема посла. Мада у ствари то је само невештост политичара и појединих људи да се баве проблемима своје економије.

Док европски парламентарци усвајају свемогуће резолуције против других земаља, питање уједињења у борби против десног екстремизма остаје отворено. Борис Шпигел сматра да кључну улогу у том процесу треба дати образовању:

Морамо да кажемо омладини – ученицима и студентима – истину. Треба направити модел уџбеника историје и усвојити законе – пре свега закон о забрани глорификације нацистичке симболике и нацистичких злочинаца и колаборациониста који су ратовали на страни Хитлера – независно од тога да ли су их позвали тамо или су дошли сами.

Дискусија европљана о демократским вредностима и трка за вишом правдом доводи до усвајања резолуција против других земаља. Када је реч о сопственом дому, непримећено остаје и отворено ревидирање резултата Другог светског рата.