Шта актуелни сазив Скупштине оставља у наслеђе будућим посланицима. Усвојено највише закона у историји, али потребна њихова јача контрола

28. април 2012. аутор Љ. БЕГЕНИШИЋ, Вечерње новости

УКОЛИКО нови сазив Скупштине Србије буде желео да надмаши своје претходнике имаће тежак задатак. Мораће да сруши рекорд који су поставили још увек актуелни посланици усвојивши преко хиљаду закона и одлука за време четворогодишњег мандата.

А, председница Скупштине Славица Ђукић Дејановић поручује да ће будуће колеге морати да појачају контролу примене усвојених аката.

– У аманет им остављамо да појачају надзорну функцију над применом закона – каже Ђукић Дејановић за „Новости“. – Ми смо њиховим усвајањем створили услове за бољи живот, а нови сазив ће морати да користи ингеренције за контролу примене донетих закона.

Осим овог аманета будућим колегама, народни представници оставиће и неке нове тековине у раду. Извршена је реформа парламента усвајањем Закона о Скупштини, и новог пословника.

ЗАКЛЕТВА

НАРЕДНИ скупштински сазив први пут ће полагати заклетву која гласи: 
– Заклињем се да ћу дужност народног посланика обављати предано, поштено, савесно и верно Уставу, бранити људска и мањинска права и грађанске слободе и по најбољем знању и умећу служити грађанима Србије, истини и правди.

Ненад Константиновић, председник Административног одбора, подсећа да је донето 10 одлука којима се реформише рад Скупштине и пратећих служби.

– Уведен је електронски парламент, па ће нови сазив моћи да ради још брже – наводи наш саговорник. – Посао ће бити транспарентан, па ће грађани моћи да прате који се закони предлажу. Такође, будуће колеге чекају и електронске седнице свих одбора, чији број ће се са 30 смањити на мање од 20.

Истичући да је усвојено преко хиљаду различитих аката, Константиновић наглашава да је то два пута више него што је усвојено од 2000. до 2008. године.

– У историји српског парламента ниједан сазив није урадио толико. А, историјски рекорд оборили смо и по броју радних дана – каже Константиновић.

Нови састав сачекаће и одређени број закона који је Влада током предизборне кампање, када Скупштина није заседала, послала на усвајање.

Константиновић истиче и то да наследницима остављају мере штедње које су уведене као одговор на економску кризу.

Будући посланици имаће, као и њихове колеге, месечна примања у висини од око 105.000 динара, а она се састоје од плате која је 75.000 и паушала који износи 40 одсто од плате. Дневнице су укинуте.

Секретар Скупштине Вељко Одаловић сматра да су ове плате мале, и да их треба повећати.

Примања нису повећавана од 2004. године, тако да је могуће да ће нови састав решавати и то питање.

Будући посланици ће на почетку пролећног и јесењег заседања у здање Скупштине улазити преко црвеног тепиха уз интонирање химне, што је једна од новина коју су њихови претходници увели.
КОНСТИТУИСАЊЕ ДО КРАЈА ЈУНА

ПО закону, нови сазив парламента мора бити конституисан месец дана од проглашења коначних резултата. Коначни резултати озваничавају се након што се одрже поновљени избори на бирачким местима где је било неправилности. Процењује се да би нови посланици у Дом Народне скупштине могли да се уселе крајем јуна. Прву седницу сазива њен председник из претходног сазива, а њоме као председавајући, све до избора новог председника, председава најстарији посланик уз помоћ четири најмлађа посланика. На првој седници ће, осим потврђивања мандата, бити изабран председник и потпредседници Скупштине, именован генерални секретар парламента и изабрани чланови радних тела. Скупштина је конституисана када се потврди мандат две трећине посланика.