Центар Министарства за ванредне ситуације Русије је у Србији, а надаље свуда
| ГЛАС РУСИЈЕ |
25.04.2012, 23:21
|
|
У граду Нишу 25. априла званично је отоврен руско-српски хуманитарни центар. Три основна правца рада центра биће хуманитарно уклањање мина, реаговање на природне пожаре и друге елементарне непогоде, као и обука стручњака. У Европи нема сличних центара.
У свечаној цремонији отварања учествовао је привремени вршилац дужности министра за ванредне ситуације Русије Владимир Пучков и потпредседник владе, министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић, као и друга званична лица.
Говори амбасадор РФ у Србији Александар Конузин:
Задатак се састоји у томе да центар пружа помоћ људима који се нађу у ванредним ситуацијама изазваним или природним догађајима, или неким технолошким катастрофама. То је пионирски пројекат, таквих хуманитарних центара за сада нема у свету. Идеја формирања таквог центра родила се пре отприлике 3 године у току билатералних контаката између српске и руске стране. Пре две године ова идеја је била повод за одржавање међународне конференције у Београду којој је присуствовао велики број представника држава и земаља Балканског региона и света у целини, представника међународних организација. Ово је билатерални центар, али ми већ видимо велико интересовање од стране других балканских земаља које ће пратити како центар ради. Није искључено да ће се оне обраћати за помоћ том центру, а у перспективи бисмо хтели да и друге земље постану учеснице пројекта, рекао је Александар Конузин.
И то је сасвим реалан план. Посебно ако се буде успостављала сарадња са сличним међународним организацијама, у крајњој линији тако сматра координатор УН Вилијам Инфант.
Веома ми је драго што могу да поздравим делегацију Министарства за ванредне ситуације Русије. Мислим да је руски центар хуманитарне помоћи велики допринос нашем одговору на хуманитарну катастрофу у овом региону. Друге нације могу да подрже наше папоре, биће нам драго са сарађујемо са Министарством за ванредне ситуације, са МИП, са другим партнерима.
Мислим да ће центар бити јединствен, мада у суседним земљама постоје сличне структуре. Желим да истакнем да оне које раде у обалсти светског програма за храну кородинишу процес споља. У Женеви постоји одељење за хуманитарне кризе, оно је орган УН. Оно помаже да се координише процес.
Али Женева је далеко, а центар Министарства за ванредне ситуације Русије је већ у Србији. За почетак руска страна је предала српским колегама хуманитарну помоћ намењену косовским Србима. То су лекови и медицинска опрема, намењена за српске медицинске установе на Косову. Она је била пребачена авионом Министарства за ванредне ситуације Русије у Ниш дан раније. Истим летом стигли су и одећа и играчке које је сакупио за српску децу Косова Фонд Андреј Првозвани. Укупна тежина је изнела око 30 тона.
*****************************************************************************************************************
Руско-српско уклањање мина
|
Јована Вукотић
|
26.04.2012, 19:21
|
Емисију наставља интервју са Дмитријем Харченком, руководиоцем пројекта хуманитарног уклањања мина у бази Министарства за ванредне ситуације у Нишу.
Руска страна учествује у пројекту већ пету годину. 2008. године група је водила радове на уклањању мина у Нишу, а од 2009. до 2012. радимо у Параћину, зато што је у том граду био велики војни арсенал министарства одбране Србије. 1999. године Американци су га бомбардовали. А 2006. године била је велика диверзија, у току које је избио пожар и у пречнику до 7 километара биле су разбацане мине, гранате, бомбе. 13 хиљада тона муниције, део ње је експлодирао, део је остао на тој територији. У целини већ смо очистили три милиона квадратних метара и око 2500 експлозивно опасних предмета било је уклоњено и уништено.
Бомбе и гранате које је одред успео да уклони и неутралише припадале су и НАТО-у и Србима. НАТО експлозивне направе су чиниле углавном касетне бомбе у области Ниша и конвенционалне бомбе у околини Параћина – наставља Дмитриј Харченко.
Позвали смо припремљене минере из Републике Србије и замолили их да проуче међународне захтеве које одређују УН и којима се руководимо у рауд. Сада они раде у саставу нашег мешовитог руско-спрског одреда. Осим тога, имамо групу механичког уклањања мина, која уз помоћ специјалних возила обрађује површину земље на дубини до 20 центиметара, тамо где је могуће, касније се све то проверава ручно. И овим се бавши хрватска група минера у саставу нашег одреда.
Слушали сте интервју са руководиоцем пројекта хуманитарног уклањања мина у руско-српској бази Министарства за ванредне ситуације у Нишу Дмитријем Харченком.
Категорије:ДЕШАВА СЕ..., Други пишу
СРБски ФБРепортер 
Колико ја знам, Ниш је очишћен од мина пре пар година . Чистила га је јединица из Хрватске, добро плаћена од стране Скупштине града Ниша. Ако сад Руси требају да чисте мине, поставља се питање шта су чистили Хрвати пре пар година? И одкуд сад српска јединица за чишћење мина, кад је нису имали онда кад су ангажовали Хрвате?
Свиђа ми сеСвиђа ми се