Срби, Срби… без Бога сте нико!
Покајмо се, приближио се дан нашег престављања Господу, а ми још грешимо уместо да на коленима молимо створитеља да нас помилује грешне. Ко је заборавио шта значи бити човек па је успут неприметно постао звер, тешко да може бити божанско биће каквим нас је Бог осмислио и створио.
Ко се данас помолио за ближње?
Ко је претрпео нешто без роптања?
Ко је увидео своје а занемарио туђе грехе?
Ко се данас сетио Христа?
Ко је окренуо бројаницу за своје свето Косово и своју мучну Метохију?
Ако један јесте, добри смо… али тешко да је ико, притиснут великим животним теретима, успео да се у блату сети неба, сети Бога и свог дома Небеског Јерусалима.
Покајмо се Срби!
Шта се ти нервираш за Тадићеве грехе? Имаш довољно својих Србине! Не гласај га једноставно и пусти га Богу, нек ради шта хоће с њим. С његовим допуштењем он нам уништава животе, али не пре него што смо их сами себи уништили.
Шта те брига за Вука? Вук је олињало псето које ћеш већ сутра заборавити. Брини се да не гласаш псета.
Шта те брига за Шиптаре, бори се својом врлином против њиховог пада. Бог их је само диго, да ти покаже да си нејак, да те једно козје племе може срушити ако он допусти.
Брини се за своју душу, брини се за своју Цркву, брини се за своју културу, за сећање на своје претке, да их својим падом не обрукаш, а Бог ће те подићи Србине!
О како ће те силно подићи, али пре тога мораш устати, мораш се бар мало опрати, мораш се покајати, Бога се сетити, грехе оставити.
Шта ти значи тих пар хиљада на кладионици, кад ти брак руше, кад ти децу праве синовима коцкара? Шта ти жено вреде бесне хаљине, нокти, парфеми, ципеле, кад те праве блудницом, мушкарци падају под твојом трулом магијом и ломиш туђе куће?
Шта ти дете значе тетоваже, лаке дроге, друштво блудно и јадно, кад не познајеш Христа, најзначајнију особу која постоји у вечности, не познајеш оног ко је умро за те?
Јесмо ли ми доиста Срби ако немамо Бога, Косово, Метохију, Лазарев завет, Немањића аманет, игре предака, ношње прелепе, песме древне? Или смо неки бљутави изроди које ће Господ испљувати из уста…
Покајмо се Срби, док још имамо сутра!
Српкиње шетају кучиће, неће да шетају дечицу. Србима дража кладионица него да помогне родитељу. Ддеци драже да гледају ТВ, буље у комп или играју игрице пуне насиља, него да послушају оца. У цркву иде тек 2 посто становништва. Цркве граде себи, себе дижу у небеса, горде се зградом, не знају да је црква где је Господ, а не драго камење. Патријарх први полудео, па како не би народ… све отишло у погрешном смеру…
А Христос гледа… очи му пуне наших ужаса, па ипак не диже руку и не спаљује нас огњем праведним, какав заслужујемо, него мирно чека наше покајање… Хоће ли га бити?
Реално – гори смо него становници Содоме и Гоморе, јер они беху незнабожци, клањаху се камену, а Срби народ цивилизован, просвећен, чуо за Христа, има Библију пред собом и дела предака да из њих учи… али Србин воли европске блуднице, европске ризнице, европске луднице… чак и европске клозете… само нема времена за себе, своју црну душу, свој неокречени дом где Господ треба да уђе…
Срби, Срби… без Бога сте нико!
У прах ћете се расути као многи народи пре вас… Неко ће вас некад поменути, ето као био неки народ, живео ту и ту, тад и тад… ал их више нема…
А са Богом… можете у вечност…
Лош избор је ипак избор. А пакао вечни чека и неће се охладити због Срба… прогутао је он многе народе и лепше душе од наших…
Покајмо се!
___________________
Извор: ФБ страница Глас Косова и Метохије
Категорије:ВЕРА, КОСОВО И МЕТОХИЈА, Православље, СРБИЈА
















Коментари читалаца…