Говор мржње Јелка Кацина
26 март 2012, ФБР
Пише: Владимир Петровић
Словенци у четницима
Бојан – у народној песми опеван као „Бојан избеглица“ – активни капетан, био је командант летеће бригаде Ресавског корпуса.
Урош, по завршеној Равногорској војној академији на Хомољским планинама, постаје четник Ресавске бригаде…
Урош данас живи у Љубљани и води судски спор против словеначке државе, због клевете Равногорског покрета („издајници“, „сарадници окупатора“…).
Мајор Јожеф Певец, Словенац, активни официр, командант Центра везе Дражине Врховне команде. Велики стручњак, одличан официр, поуздан човек. Волео шалу и добро друштво. Погинуо на Зеленгори маја 1945. у борби против комуниста. Мајора Певеца изванредно описује његов помоћник, мајор Радослав Филиповић, у свом “Ратном дневнику 1942-44“, који су управо објавили “Погледи“. И Филиповић је погинуо 1945.
Јоже Мелехера, командант Долењског члетничког одреда, најјаче четничке јединице у Словенији.
У Америци је недавно објављена књига сећања Метода Милача под насловом„Отпор, затвор и присилни рад“, а поднаслов гласи: „Један словеначки студент у Другом светском рату“ („Resistence, Imprisonment & Forced Labor)
Младина: Uros Susteric, vojvoda Uros, kot ga ljubkovalno imenujejo soborci v Srbiji, je edini se zivi slovenski pripadnik cetniskega gibanja. Potem ko je leta 1998 (sedaj pokojni) Aleksander Bajt sokiral slovensko javnost s knjigo Bermanov dosje, se je Uros Susteric odlocil napisati knjigo spominov z naslovom Od Ljubljane do Ravne Gore, ki je izsla pri kragujevski zalozbi Pogledi.
Око 10.000 словеначких националиста побегло је у Србију и Босну током прве две године рата, и највећи број њих се активно прикључио српском националном покрету. Генерал Михаиловић је задржао присан однос са вођама из Словеније, те је формално прихваћен као кандидат свих трупа словеначких националиста. Словеначки националисти имају две војне организације. Прва је територијална војска под командом генерала Рупника коју признају и наоружавају Немци; прошлог лета је имала укупно око 12.000 људи, добро наоружаних осим артиљеријом, добро обучених и са солидним официрским кадром. Тврди се, у шта потписани верује, да је ова сила, са изузетком малог броја виших официра и, наравно, Рупника, потпуно антинемачка. Она је несумњиво националистичка и изразито антикомунистичка. После повлачења Немаца, ова војна групација ће се свакако ставити на располагање у сврху грађанског рата против партизана. Илегална словеначка национална војска у Словенији бројала је прошлог лета око 6.000 наоружаних људи. Нису ни добро наоружани ни добро обучени, међутим, у све већем броју им прилазе словеначки дезертери из немачке армије. Војна моћ словеначких националиста, према томе, није безначајна, али је тренутно углавном потенцијална. Ипак, словеначки национализам је интензиван и динамичан колико и словеначки комунизам, и води са 4 према 1. Мора се имати на уму да партизани из Словеније долазе из италијанске националне мањине.
Према томе, друже известиоцу, Кацину, Ваш говор мржње није само уперен према Србији и Србима, већ и према антифашистичкој и антикомунистичкој борби словеначког народа!
Дражина одликовања
Да ли сте чули из удобности Ваше фотеље у дежели за Дражина одликовања???
Командант француског покрета отпора, генерал Де Гол, одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом. Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама:
„Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.“
Хари Труман, председник САД, поводом додељивања Legion of Merit Драгољубу Михаиловићу:
„Генерал Драгољуб Михаиловић истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и видећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били улесници у извојевању коначне савезничке победе.“
Ви сте, госпон-товариш, Јелко Кацин, Вашим говором мржње увредили и француског Председника Де Гола и америчког Председника Трумана, који су, као што видите одликовали Ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића!!!
Категорије:АУТОРИ, Владимир Петровић, ИСТОРИЈА, Мишљење















Позадина говора Јелка Кацина, словеначког ратног злочинца
Говор мржње уз отворено мешање у унутрашње ствари једне (суверене) државе, био би скандал, да то није ново понижавање Србије и жртава СФРЈ током сецесионистичког рата у Словенији јуна 1991. године.
Током првих јунских дана 1991. године у Словенији је стрељано више од 100 војника ЈНА, међу којима је по националности највише било срба. Аустријски граничари су снимали ТВ камером стрељање војника ЈНА на граничном прелазу Холмец. Тај снимак је више пута приказиван и у Србији. Прва жртва злочиначке сецесије Словеније је био 19-годишњи војник из Новог Сада, Горан Малетић. Сваком војнику ЈНА који је допремљен у ковчегу на аеродром у Београд, по сведочењу проф. др Смиље Аврамов, тада председнице Комисије за сукцесију, писало је у обдукционом налазу: ,,Прострелна рана у потиљак,,.
Носилац злочина је била територијална одбрана Словеније чији је командант био Јанез Јанша, председник Словеније Јанез Дрновшек, председник Владе Словеније Милан Кучан, министар војни Јелко Кацин…
По међународном праву, ако се једна држава створи на злочину, носи квалификацију злочиначке државе све док одговорни за злочин не буду приведени правди, односно осуђени. Према томе, Словенија је злочиначка држава по свим квалификацијама међународног права. Сведочења ретких преживелих заробљених војника ЈНА говоре о бестијалном иживљавању словеначких злочинаца над рањеним војницима. Убијали су их дум-дум мецима, отварали ватру на војна амбулантна кола у центру Љубљане. Убијене болничаре и возача данима нико није смео да уклони са коловозне траке на раскрсници.
Од 1991. године до данас, ниједан режим Србије до данас, није покренуо питање процесуирања словеначких злочинаца. На молбу родитеља стрељаних војника Еко-правној заштити, институцији Еколошког покрета Новог Сада, почело се са скупљањем доказа о словеначком злочину 2004. године потрагом за списком стрељаних војника. Више пута се списак тражио од Министарства одбране, све док једна службеница није рекла да лично Борис Тадић, министар војни, забрањује да се Еко-правној заштити упути списак стрељаних војника.
Светозар Маровић, председник Скупштине Србије и Црне Горе је на захтев посредовао и обезбедио пријем делагације Еколошког покрета у Генералштабу почетком 2006. године, где је због дрскости војних лица замало дошло до физичког обрачуна. Да не би избио скандал, пуковник који је водио састанак упутио је делегацију Еколошког покрета са пратњом у други објекат у Комисију за потрагу за погинулим и несталим војницима где им је председник Комисије дао реч да ће списак бити прослеђен Еколошком покрету. Али тек по смени Бориса Тадића са места министра војног, а пре ступања на нагу министра Првослава Давинића, Еколошки покрет је добио списак од 46 стрељаних војника, али се брзо показало да није потпун, јер су се Еколошком покрету јављали и други сродници стрељаних војника, официра и подофицира. Кривична пријава против наведених словеначких злочинаца је поднета 2006. године Државном тужиоцу и Скупштини Словеније и Јавном тужиоцу Србије. Словеначки тужилац је одбио пријаву уз образложење да не постоје докази, а од стране Јавног тужиоца Србије до данас није добијен одговор.
Однос Србије према жртвама злочиначке сецесије Словеније и према злочинцима најбоље илуструје покушај Јанеза Јанше да 2007. године у Новом Саду отвори словеначку робну кућу Меркатор. Тек на позив Николе Алексића, упућен грађанима Новог Сада, да први који угледа злочинца има право да га ухапси, што је пренео и лист Курир на насловној страници, овај словеначки злочинац се није усудио да дође у место рођења прве жтрве словеначког злочина над војницима ЈНА, наше деце.
Зар нас онда чуди овај говор мржње словеначког злочинца без реакције са српске стране?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da li će sada da se oglasi Vuk Drašković i da kaže da je ovo mešanje u unutrašnje stvari jedne države?.Da li će imati hrabrosti da pozove na bojkot EU jer ovaj to govori u ime unije?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поштована Дивна, г. Вук Драшковић је одавно себе избрисао са списка следбеника равногорске и монархистичке идеје, а то је и оверио придружујући се Чеди Шмрку, те се од њега не може очекивати такав потез (а ако га и буде то је само у сврхе предизборне манипулације):
Интересантна је реакција Министра спољних послова републиканског режима, господина Вука Јеремића, који се усудио да каже у вези овог говора мржње госпон-товариша Кацина, да ,,Србија нема чега да се стиди,,. И ово је много од представника банана републике…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Oво је и класично мешање у унутрашње ствари државе Србије, као и отворени покушај да се утиче на објективност српског правосуђа. Госпон Кацин би, без икаквих доказа, неодмерено, недипломатски и отворено антисрпски да утиче на коначну одлуку Суда о рехабилитацији ђенерала Драже!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Tuzni Jelko-sav upoganjen!
Свиђа ми сеСвиђа ми се