БЕОГРАД – У Србији, али и појединим земљама у региону законодавство у области заштите података о личности није у потпуности усклађено с европским стандардима, а грађани не познају основна начела и нису свесни опасности злоупотребе њихових личних података.

Повереник за инФормације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић рекао је Танјугу, поводом 28. јануара – Европског дана заштите података о личности, да, када је у питању примена савремених, европских стандарда заштите података о личности, који важе у модерном свету, Србија нема разлога за задовољство.

Да би се направио напредак области у којој, према речима повереника, Србија озбиљно заостаје, неопходно је успоставити нормативни систем, односно имати законе и подзаконске прописе који су аФирмисани у демократском свету, успоставити институције способне да врше надзор над применом тих стандарда и спровести едукацију, јер се мало зна о заштити података о личности и заштити приватности уопште.

„Донели смо закон о заштити података о личности који је добра основа, али није усклађен с европским стандардима на шта сам више пута упозоравао“, рекао је Шабић и додао да још није усвојен Акциони план за реализацију Стратегије за заштиту података о личности.
Указујући да злоупотреба заштите података о личности може грађанима донети много веће штете од оне која се мери новцем, он је истакао да је у Србији представа о заштити података скромна и да се не чини ништа да се то мења.

И члан Савета Агенције за заштиту личних података у Црној Гори Алекса Ивановић сматра да црногорско законодавство у тој области није у потпуности усклађено с европским стандардима, посебно када је у питању видео надзор. Он је Танјугу рекао да је Закон о заштити података о личности у Црној Гори усвојен тек 2008. године, као и да је све пре тога била непозната зона за црногорске грађане, када је у питању заштита личних података. Ивановић сматра да је пракса у међувремену показала да је потребно унапредити закон, посебно када је у питању видео надзор.

„Искуства из предмета које води Агенција нам говоре да се видео надзор изузетно широко и недозвољено користи. Tо морамо да регулишемо, јер би, у супротном, имали у већем обиму кршења права на заштиту личних података“, навео је он.

Ивановић је оценио и да је важно питање да ли се листинзи телеФонских позива, СМС порука и остали подаци који се тичу телекомуникационог саобраћаја од оператера могу достављати полицији, као што је до сада често било случај у пракси.

У Црној Гори, према мишљењу Агенције, постоје случајеви кршења права на приватност, што је последица непознавања и неправилне примене Закона о заштити података о личности.

У Македонији Уставом се грађанима гарантује заштита од повреде личног интегритета који произлази од регистрирање инФормација о њима преко обраде података, а за заштиту података задужена је Дирекција за заштиту личних података основана 2005. године након доношења Закона за заштиту личних података исте године.

Велики је број представки грађана које стижу у Дирекцију, а који се односе на крађу идентитета или представљање у туђе име на друштвеним мрежама, објављивање ФотограФија или видео материјала, злоупотребу лозинки на Интернет проФилима и електронској пошти. Према подацима Дирекције, испред свих злоупотреба личних података предњачи злоупотреба података преко друштвених мрежа, али не заостају нити злоупотребе личних података грађана у области телекомуникацијског, банкарског, здравстевног и осигуравајућег сектора.
Директор Дирекције Димитар Георгиевски рекао је раније да у Македонији још постоје недовољно развијена свест и непознавање основних начела за заштиту личних података, пре свега, код младе популације.