Umesto 400.000 novih radnih mesta obecanih u kampanji, dobili smo 200.000 ljudi (a verovatno i vise) odpustenih. Ovo povecanje plata u javnom sektoru je jos jedan udar na, ionako nerealan, budzet i povecanje javne potrosnje koja je velika (plate direktora …i zaposlenih u javnom sektoru). Vlada konstantno nastavlja politiku besomucnog zaduzivanja kako bi podmirila rastucu javnu potrosnju (zaduzivanje kod domacih poslovnih, komercijalnih banaka za punjenje budzeta). Plate u javnom sektoru su vec povecane u januaru za 2,5 %.Koji je paritet zaposlenih u javnom sektoru i privredi? Kada se ovo sagleda, dolazimo do zakljucka da je srpska ekonomija pred kolapsom. Najmanje sto narodu treba je populizam… Dok god vlasti u Srbiji budu posezale za populizmom, generacije ce se gubiti u borbi za egzinstenciju… Srbiji su potrebne sustinske, brze promene.

Da su reforme koje su neophodne Srbiji zapocete pre 20 godina, do danas bi bile zavrsene. A sta su prave reforme to mozete pogledati u nasem programu koji je Energija Naroda Srbije ponudila ziteljima Srbije. Niz poteza koji podrazumevaju sustinske reforme Energija nudi iskreno u svom programu. Od naseg programa necemo odustati bez obzira na podrsku i ostacemo dosledni.

Zasto je narodu Srbije potrebno 20, ili, ne daj Boze 30 godina da shvati da mu je svaka vlast nudila populisticka resenja, zbog svojih licnih i partijskih interesa, a ne prave neophodne reforme? Samo prava promena unutar sistema moze doneti boljitak i stabilnost. “Politicke elite” u Srbiji imaju za cilj samo dolazak na vlast radi zadovoljavanja licnih i partijskih interesa. Njih ne zanimaju reforme, dobrobit i napredak Srbije, jer svake reforme su teske, i kratkorocno smanjuju podrsku gradjana vlasti, ali dugorocno donose siguran boljitak i sveukupni razvoj zemlje. Doslednost u sprovodjenju svog programa bez obzira na kratkorocni gubitak podrske gradjana je osnova delovanja Energije, jer samo takav princip Energije moze doneti siguran oporavak zemlji.

Izmedju “politicke elite” koje cine 1% naroda Srbije i 99% nas “obicnih gradjana” postoji MEDJA.
Ako se jednom dozvoli da politika sile resava stvar umesto dogovora, niko ne bi trebalo da se iznenadi da se, vec sutra i sam, ne nadje na udaru jedne takve sile.

Ivan Radovic, 2011