Варијанту документа о етничкој слици становништвa на Косову и Метохији, Влада Републике Српске Крајине је превела на енглески језик и доставила Уједињеним нацијама, другим међународним организацијама, амбасадама у Београду, српским удружењима, светским информативним агенцијама и педесеторици новинара акредитованих у Уједињеним нацијама – на конференцији за штампу председника Републике Српске Крајине, Горана Хаџића, у Њујорку, у јануару 1993. године.
Скупштина самопрокламованог Косова усвојила је закон по коме се мења улога безбедносних снага Косова у тзв. војску Косова.
Реч је о пакету закона којима се мења мандат КБС из безбедносних снага у војне снаге, али без промене имена. Овај потез Приштине подржале су пре свега САД, Велика Британија и Немачка. Формирање војске Приштина није успела да спроведе у складу са сопственим уставом, кроз измене тог акта, за шта је била потребна подршка српских посланика, па цео процес спроводи кроз измене закона, на предлог тзв.владе.
Милан Јовановић, новинар портала Жиг инфо из Гроцке и бивши припадник МУП-а, на чију кућу је бачен молотовљев коктел, дао је изјаву полицији.
„Сребреница је апсолутно договорни геноцид између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег предсједника САД Била Kлинтона. Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Kлинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на мјесто злочина“, рекао је Мустафић.
Суштина је да држава највероватније стоји иза Оливерове ликвидације. Ликвидације таквог нивоа не могу да се изведу без неке подршке, или бар сазнања државе (…) Оливер је упозоравао Вучића о претњама које је добијао (…)
Сви на северу Косова знају да су Радоичић и Веселиновић били у пратњи Вучића у Сребреници. Они су пријатељи, друже се и посећују…
Браћа и сестре са ФБ странице Глас Косова и Метохије нам најбоље сведоче како је обичном народу, оном који је свестан шта се догађа на Косову и Метохији и какве то све последице има по њих, који се свакодневно суочавају са наопаком антисрбском политиком власти према свом народу на делу територије државе Србије – Косову и Метохији.
Милован Станковић, први заточеник “Лапске групе” коју је предводио злогласни Реми. Батинали ме по три пута дневно, док не бих пао у несвест сав обливен крвљу
Вискокомобилна вишенаменска војна возила „хамви“ стигла су из САД на Косово и очекује се да ће бити на располагању „Оружаним снагама Косова“, објавила је данас телевизија РТК2.
Оптужена српска држављанка већ две године у најтежим условима борави прво у затвору у Црној Гори, а потом обесправљена, прогоњена и шиканирана трпи неправде на суђењу
Далеко било да се отме!
Шта ћемо ако чујемо себе а заветовали смо се тамничарима да ћемо кад- тад бити слободни да се од мрака сакријемо у мрак.
Дакле, уместо свега онога што су омиљене теме кафанских и славских разговора о Југославији, овде ћемо покушати да стварно размотримо шта је то, уопште, била Југославија, шта нам то име значи, шта под њим подразумевамо, и зашто, углавном, нисмо у праву.
Један од главних захтева окупљених грађана јесте да се промени Закон о извршењу. Како су за Н1 потврдили из „Крова над главом“, према њиховим информацијама, тренутно је угрожено више од 60 породица.
– За догађаје у Коњицу већ је оптужено 13 припадника Армије БиХ којима је Дрековић командовао. Чињеница да га нема ни на тој, али ни на посебној оптужници показује да оваквом оптужницом покушава да се прикрије његова одговорност. Исто се може рећи и за злочине почињене док је на челу Четврте муслиманске бригаде био Халиловић. Овај ратни командант је сада имам јединог верског објекта у Босни са „дипломатским статусом“, а то је џамија краља Фахда која је заправо расадник вехабизма и у Босни, али на целом Балкану – тврди Галијашевић.
Убице никада нису одговарале за овај злочин, упркос томе што су исти признали неколико дана касније пред истражним судијом своје злодело. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката. Синиша Римац, који је учествовао у овом злочину, осуђен је 2005. године на 8 година затвора, због злочина над Србима у Пакрачкој Пољани, 1991. године. 2010. године Стјепан Месић је помиловао Синишу Римца за годину дана.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…