Удружење породица и породице жртава данас су покрили споменик црном тканином у знак протеста јер је 27.априла убијена правда и пријатељство два народа, од јуче Французи су нам бивши пријатељи.
Удружење породица и породице жртава данас су покрили споменик црном тканином у знак протеста јер је 27.априла убијена правда и пријатељство два народа, од јуче Французи су нам бивши пријатељи.
Српска Сребреница је трагична жртва Геноцида над истином. Трагичност се повећава у времену планетарне исламистичке антицивилизацијске агресије, окупације над хришћанством и уопште цивилизацијом. У времену када се са људском несрећом перфидно манипулише и појачава мржња међу људима различитих раса, нација и вера. Да би трајали ратови.
Група од 50 руских деминера сваке године од раног пролећа до касне јесени чисти нашу територију од неексплодираних убојних средстава. Они су једини који су остали у Србији да нам помажу у том проблему.
Породице страдалих оцјењују да је Апелациони суд у француском граду Колмару, изричући ослобаћајућу пресуду, само преузео „модел ослобађања“ Апелационог суда у Београду који је ослободио албанске злочинце, припаднике „гњиланске групе“, иако су они у Вишем суду осуђени на 120 година због монструозних злочина и силовања Српкиња.
Обичан србски народ, који је већ добро упознао „право и правду“ и ЕУ, НАТО и Хашког трибунала, знао је да од изручења ништа нема и да ће одлука бити баш оваква, и то без права Србије на жалбу.
. У свечаној дворани Бискупског двора у Славонској Пожеги, гдје је скуп и био одржан, учеснике је са зида са тријумфом поруге симболично мотрио „блаженик хрватског народа и римске цркве“. Заиста, ово лицемјерје и ругање затртом народу српском толико је очевидно, одиста бесрамно, и осјетно заудара крвљу и скорим злочинима. Док се оспорава светост, светац је већ ту!
Игор Пшењичников, заменик директора РИСИ: То уопште није обојена револуција у стилу кијевског мајдана. То је протест са супротним предзнаком – патриотским. Усмерен је против доминације страних компанија које, како сами млади Срби говоре, експлоатишу српски народ. Србима дају ситне паре, а добит износе из земље.
Комисија Владе Републике Србије за нестала лица, чији представници су као стручни сарадници присуствовали ексхумацији, саопштава да се ради о жртвама српске националности страдалих у хрватској акцији “Олуја”. Од укупног броја ексхумираних, 27 особа су мушког пола, шест женског, једно је дијете, док за посмртне остатке двије особе није било могуће одредити пол.
Но, једна ствар је слободан избор, а друга законска присила да се нешто уради. Прво најчешће одликује слободне земље, а друго пре свега колоније.
Србија је номинално слободна земља. Зашто се онда наша власт понаша као колонијални управитељ?
Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у местима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.
Да ми стварно имамо српску власт, имали би и уџбенике историје у школама, који би се бавили српским страдањем у НДХ. Имали би и више филмова и телевизијских емисија. Имали би скроз другачији приступ и ја не бих морао данас да се бавим овом темом. Јасеновац, али и сва остала места где су се људи монструозно убијали, били би део светског колективног памћења, као што је случај и са Аушвицом. Овако нам не преостаје ништа друго, него да преузмемо ствари у своје руке. Мислим да сам по том питању дао пример.
Стојичић је постао ратни репортер у Бејруту 1980. Уследили су Либија, Чад, поново Бејрут, па бивша СФРЈ, Авганистан, Либан, Либија, Тунис, Египат, Сирија, Ирак… Само у Алепу боравио је пет пута по месец дана прошле године.
Председник Сирије Башар Асад упозорио Анкару и Вашингтон: „Након разбијања терориста – лако ћемо истерати све остале снаге из Сирије, укључујући Турке. Заправо: или ће они сами отићи – или ће морати да се боре против нас, а ми морамо побеђивати и штитити своју земљу“
Да сте државник не би Јонузу Муслију, председнику Општине Бујановац, пало на памет да помисили а некмоли изјави како Србија треба да буде захвална јер Албанци траже „само“ уједињење Албаније, „Косова“ и „Прешевске долине“, а могли би, иначе, све до Ниша али, ето, фини су па неће, ваља ваљда и Вама оставити нешто земље кол`ко да не полажете темељце у кофицу с песком…
Коментари читалаца…