Електронска петиција „е-1837“, за доношење закона о кажњавању свих у Канади који поричу да је оно што се десило у Сребреници геноцид, ушла је у прву фазу процедуре у парламенту ове земље на основу потписа 3.500 муслимана из ове земље.
Електронска петиција „е-1837“, за доношење закона о кажњавању свих у Канади који поричу да је оно што се десило у Сребреници геноцид, ушла је у прву фазу процедуре у парламенту ове земље на основу потписа 3.500 муслимана из ове земље.
Овај научни рад има за циљ да на специфичан и документован начин укаже да је утврђивање истине и правде од стране Хашког трибунала производ притисака многих међународних кругова да се српски народ окарактерише геноцидним и прогласи јединим кривцем за рат и страдања у Босни и Херцеговини, а њен политички и војни врх оптужи за ратни злочин и геноцид.Судовима у Сарајеву и Хагу очигледно није стало до истине и да докази за такве злочине изађу на видело и сходно утврђеним чињеницама предузме одговарајућа одговорност. То не представља само невиђени скандал на међународном нивоу, него је то истовремено трагичан пример чистог расизма према српским жртвама и целокупном српском народу.
Лажни наратив о Сребреници је главни ослонац за доктрину „права на заштиту“, уз рефрен „не смемо дозволити да се понови Сребреница“, која Западној коалицији у пракси служи као лицемерно покриће за нападе на непокорне суверене државе, инсталирање у њима марионетских режима и отимање њихових природних ресурса.
Поред тога што бацају специфично светло на количину и порекло људских остатака на подручју Каменице, ови подаци такође у значајној мери модификују и перцепцију о вероватном броју стрељаних ратних заробљеника после пада Сребренице, званично око 8 000. Сада би се за бар једну осмину од те цифре могло рећи да је мало вероватно да су били жртве погубљења, па самим тим ни импутираног геноцида
Сведочанство пок. неурохирурга др. Радомира Давидовића (1934-2006) од изузетног је значаја зато што погађа тачно у срж лажног сребреничког наратива по коме стоји да су средином јула 1995. војне и цивилне власти Републике Српске спровеле геноцид над муслиманским становништвом енклаве Сребреница.
Та одлука представља за сада мали али ипак суштински значајан помак у правом смеру за Републику Српску. А да ли ће Република Српска и њен народ из тога извући сву корист коју би требали и могли, то ће тек наредни потези Владе показати.
Пре свега, контроверзни Извештај о Сребреници из 2004. године, и шири контекст догађаја на које се односи, не сме се третирати као елеменат предизборне кампање у Републици Српској, која је већ у току. То питање је исувише озбиљно и важно да би се разматрало у склопу дневнополитичких потреба било које странке или коалиције.
СРЕБРЕНИЦА: ЗЛОЧИН И КАЗНА Зна се: за љубав, као и за рат, увек је потребно двоје. Само за превару неопходан је и трећи. Толико о упорном понављању приче о геноциду који је […]
Ненад Милкић: Посвећено страдалим Србима у злочинима муслиманске војске предвођене Насером Орићем у селима око Сребренице у периоду 1992 – 1995… У тим нападима на најсвирепији начин погинуло преко 3.000 Срба…. Слава им!
И ове ће године, као и до сада у Београду забугарити црнокошуљашице да потсете на „највећи геноцид после Другог светског рата у Европи“ који су у Сребреници тобож починили Срби зато јер су „геноцидни“, о чему уопште нема збора, како тврде ове ратне NGO профитерке!
Само, од те њихове лажне тврдње, све више отпада међународни малтер лажи а помаља се костур истине, као неминовност која незаустављиво напредује!
Овај списак, којим тадашња Влада Републике Српске под председништвом Драгана Чавића, цинкари сопствене грађане, излажући их опасности од кривичног гоњења (што је још увек реална могућност пред Судом БиХ у Сарајеву), представља јединствени пример нелојалног понашања према сопственим грађанима, опортунизма и моралног кукавичлука лица која су се тада налазила на челу Републике Српске.
Да подсетимо заборавне, на сличан начин „пресретнути разговор“ који се такође односио на мистериозно шифроване „пакете“ својевремено је у сребреничком предмету генерала Радослава Крстића одиграо кључну улогу за доношење осуђујуће пресуде за „помагање у извршењу геноцида“
Доказна грађа коју ми гомиламо доћи ће до изражаја и превагнуће истога тренутка када се, ускоро, однос снага у свету буде драстично променио. Лажни наратив о Сребреници, и пресуде Хашког трибунала на којима он почива, ту промену глобалне парадигме неће надживети ни пет минута.
Разговор са Стефаном Каргановићем (Историјски пројекат Сребреница) о Сребреници и њеним жртвама. Да ли ће научно утемељена истина ипак преовладати?
Коментари читалаца…