Мирољуб Мосуровић, до среде увече директор Основне школе „Светозар Милетић“ у Земуну, обратио се родитељима и ученицима те школе после одлуке да се повуче.
Мирољуб Мосуровић, до среде увече директор Основне школе „Светозар Милетић“ у Земуну, обратио се родитељима и ученицима те школе после одлуке да се повуче.
Живимо у друштву потпуно поремећених вредности, у којем се и најгоре убице славе као јунаци и праведници. Докле више са том шизофренијом и са тим терором шљама и полусвета над пристојним људима? Докле више са ријалитима на телевизијама са националном фреквенцијом, у којима се промовишу проституција и настраности, којима се разара српска породица, којима се праве звезде од наркомана, лопова, психопата и најобичнијих ку*ветина?
Ево још нечега што је Вучић „храбро“ успео да учини за своје шиптарске нарко-терористичке пријатеље посредством српске државне телевизије. Улио им је додатну наду. Наду коју сада могу да продају својим присталицама и купе додатно време код њих, као и адут којим могу додатно да се препоруче својим спонзорима.
Уредник портала ЦЕОПОМ-Истина и аутор Фонда Стратешке Културе, Драган Милашиновић, гостовао је на све гледанијој београдској телевизији HelmCast, у емисији „Духовна трпеза“ коју води новинар Жана Живаљевић.
Мисија Хуманитарно еколошке организације „Чепом до осмеха“ , очување животне средине и помоћ особама са инвалидитетом, посебно најмлађима, увелико испуњава своје циљеве, а намера да се мозаиком сачињеним од пластичних чепова величине 621 метар квадратни, упише у Гинисову књигу рекорда, само је још један подухват вредан пажње.
– Немојте у вези са Вучићем имати никаквих илузија. Он је од раније у вези са Британцима и Американцима, посредно и непосредно, а недуго по Шешељевом одласку у Хаг дефинитивно је „пристао на сарадњу”. (цитат из текста Бранислава Матића)
Од Видовдана до данас, највећа страдања и злочини над Србима на Косову и Метохији готово увек су чињени на дан неког православног празника. Немогуће је то не уочити. Неуочљиво је – у ком смо тренутку ми, ти исти Срби, заборавили ове најтеже злочине почињене над нама?
Први планови за уништавање свих Словена приписују се нацистичкој Немачкој, односно Адолфу Хитлеру. Но српски комуниста Предраг Миличевић објавио је у Русији књигу „Шест агресија Запада против Јужних Словена у XX веку“, која јасно показује жељу Запада да на овом делу планете у потпуности уништи Словене. Постоји ли план уништења Словена? Шта кажу чињенице?
Американци су у страху да ће изгубити структуру људи које могу да уцењују и контролишу како би суверено али у сенци, у потпуности и трајно завладали и овим делом света. Управо због тога им и одговара да се отвори могућност легалног учешћа у власти онима који су доказани криминалци и злочинци јер су спремни на све а истовремено лаки за стављање под контролу.
Преименовање српског верског и културног наслеђа има огроман значај у светској неоколонијалној политици. А то ће бити много лакше ако се учини да светиње просто изгубе на значају и буду претворене у музеје и кафане. Остаће мали број оних којима ће и тако оскрнављене светиње нешто.
Када су Срби равнодушно прихватили у своја њедра материјалистички атеизам дошло је до највећег пада морала који је после дугог низа година разорио породицу, створио деликвенте и увео сваковрсни неморал. Тако ће бити и са новим „измом“, екуменизмом. Да, мислимо да ће се Срби више и дрогирати после проглашења екуменизма за државну религију у Србији.
Налогодавци, кадровици из Империје, Енглеске, Немачке, Бриселска камарила, су понизили свеколики српски народ, историјски народ, народ који има меморију, славну историју, славне личности којима се дивио цели свет.
Наравно, делотворност те манипулације је управно сразмерна степену контроле медија онога ко врши манипулацију. Што је степен контроле медија већи то је већа и ефикасност Овертон-методологије. И зато данас на Западу не постоје слободни медији који имају озбиљнији утицај. Нема их ни у Србији.
Избор између тога да ли бити колонија или да ли бити слободна земља није ствар бољег или лошијег стандарда, или избор између новог аутомобила и старе иконе. То је избор између глади и слободе, између нестанка народа или пак његовог очувања. Случај Ирске и Србије у 19. веку недвосмислено казује шта би требало изабрати.
Мислимо о томе.
Коментари читалаца…