Па где ли је нестао народ коме ни рат није могао да отме наду, народ који није падао онда кад је другима живот на коленима био појам нормалног живота?
Па где ли је нестао народ коме ни рат није могао да отме наду, народ који није падао онда кад је другима живот на коленима био појам нормалног живота?
Турски држављани су добијали праве српске пасоше на лажна имена, што су плаћали и до 10.000 евра. С тим пасошима су могли слободно да путују по целој Европи, чак и ако постоје црвене Интерполове потернице за њима. Цена српског пасоша када се идентитет не мења била је од 2.000 евра па навише.
У Краљевини је само на територији Србије од 1923. основано пет фабрика за производњу авиона. У Новом Саду, Земуну, Београду, Панчеву и Краљеву. Осим у Краљеву (државни завод) све фабрике биле су у приватном власништву наших грађана. Авио-индустрија у Краљевини производила је војне летилице (ловце и бомбардере), путничке авионе, пољопривредне авионе и беспилотне летилице. За 17 година ова индустрија упошљавала је преко 4.000 људи и произвела преко 1.800 авиона за потребе војске и авио-превозника.
Агенција за борбу против корупције раније је доставила председници парламента предлог за разрешење генералног секретара Светиславе Булајић, због тога што је противзаконито себе упућивала на службена путовања у иностранство и наплаћивала дневнице, али и обрачунавала прековремени рад.
Административна грешка из бивше заједничке државе, данас кошта око пет хиљада људи у Србији. Рођени у Србији пре распада државе, чији су родитељи хрватски држављани, данас не могу да остваре своја права у Хрватској јер им је у матичним књигама уписано погрешно држављанство – српско уместо хрватско.
Двери најоштрије осуђују последњу изјаву Сулејмана Угљанина, којом је муслимане из рашке области позвао на бојкот Војске Србије, односно којом је позвао грађане Републике Србије који су припадници резервног састава да се не одазову позивима за војну вежбу, а ВС означио као претећу оружану силу.
Сетимо се Јована Радуловића (1951-2018) сада, и помолимо се, и сетимо се „Голубњаче“ и прочитајмо је. Јер у њој нећемо наћи никакву мржњу.
Потврдан резултат („ДА“) референдума по предложеном питању би обавезао Народну скупштину и Уставни суд да спроведу уставни поступак разрешења председника Републике Александра Вучића. То би истовремено био јасан став народа сваком будућем Председнику (или Монарху) Србије да је обавезан да поштује Устав и своју председничку заклетву.
И шта сад ради наш председник? Све могуће мировне уговоре и све тапије које имамо миленијумима уназад над том територијом он је једноставно решио да погази. Што се тиче међународног права, он ће погазити Лондонски мировни уговор из 1912. године и Мировни акт који је Стојан Новаковић потписао са Турцима Османлијама који су се повукли након Првог балканског рата са територија Косова и Метохије и вратили нам оно што су нам узели. Затим, он ће поништити Версајски мировни уговор, односно мировну конференцију…
У светлу горе наведеног, какав би, дакле, могао да буде одговор на питање: да ли су Србија и Српска руски савезници? Укратко – постоје јаке индиције да је одговор позитиван, али и довољна доза неизвесности због које тај одговор не може да буде до краја изричит.
Таман како и колико треба.
У НАТО државама могу да одлуче да угасе све блогове и сајтове који се налазе на Вордпресу и сличним платформама, или да угасе све профиле на друштвеним мрежама оних људи за које они процене да су у питању „русофили“
Oд 2000. године y Србији има 1 200 000 рођених, 1 700 000 умрлих и можда око 1 000 000 одесељених – они не гласају, али се њихова имена налазе на гласачким списковима! Oко 4 000 000 гласова се тако налази на слободном располагању властодржаца, који сваке године понављају исту крађу на исти начин!
Наставник Марко Стојановић, заједно са својим колегом Пауном Живковићем, отет је 28. септембра 1999. године у Урошевцу. Том приликом је пољски контигент КФОР-а био задужен за њихову безбедност
Љутиш се што ти не верујемо, али `ајде буди бар мало фер па ми кажи, како да верујем здравственом систему у коме се краду деца из породилишта, у коме нема лека ни помоћи за тешко болесну децу, систему који би присилно под кожу моје деце, а све без одговорности, без гаранција о безбедности и под управом неког кога зову тако као тебе, др Смрт!
Да ли би ти, као отац имао поверења да препустиш одлуку о здрављу своје деце таквима?
Коментари читалаца…