Филм је настао на стручној екскурзији ужичких гимназијалаца, која је трајала од 8. до 14.октобра 2017. године. Искрено, дечије чисто, надахнуто осмишљен филм о местима, људима и догађајима из историје србског народа може заиста да буде пример како се школско градиво може научити и на неки другачији, много пријатнији, занимљивији начин.
Примат самолегитимизације нације као нулте идеологије мора почивати на уверењу о неопходности политичке и економске суверености у односу на било какву спољашњу силу или на међународни финансијски капитал
Тек када схватимо да не морамо ништа, схватићемо шта морамо. А када најзад почнемо да радимо оно што морамо, уместо онога што нам је суђено, зацртано и „индикативно орочено“, приметићемо да мноштво нерешивих проблема уопште није нерешиво. И да се већина непоправљивих грешка из прошлости, додуше, не може изменити, али се може исправити. А оне које се не могу исправити, могу нас научити како да их не поновимо. За то је потребно да поштујемо прошлост, да не фетишизујемо будућност, и, што је најважније, да се у садашњости одлучно оканемо јавашлука.
И питања и одговори отварају или затварају многа врата. Ипак, поступци одређују суштину човека.
Зато, ако живим у времену када се не поштује ништа, знам да ми остаје да поштујем себе!
Исувише сам ситан и небитан да утичем на глобално, али сам итекако способан да се са сваким изазовом изборим самостално.
Пометња коју живимо свестрано је контролисана. Две су кључне мете глобалног удара: самосвесна личност и културно памћење. Човек и друштво без наслеђа лишавају се упоришта, померају по туђем нахођењу, као шаховске фигуре. У време циника и трик-мајстора, на делу је освета недаровитих а претенциозних. Идентитетски инжењеринг и окупација свести. Упорни удари на потпорне стубове унутрашњег одржања. Ипак, и органски отпор „огромне мањине” поступно нараста, иако је она у статусу гериле у сопственој земљи. Ништа још није решено. Свако ко се одупире проноси део решења, али неопходан је и стратешки културни одговор
О томе је овде реч. Србијом не владају они који се виде, него они који се не виде. Они желе да Срби нестану. И они знају како треба користити батину да би се људи утерали у концлогор који је сасвим постмодеран – комбинација ГУЛАГ-а и Дизниленда. А концлогору се не рађа, него се умире.
И зато су у Србији почели да на судове изводе оне који то виде, и да им суде због слободно израженог мишљења.
Тај дан као одраз наталоженог народног незадовољства, пре свега српског, али је тада било и то не мало и словеначких и хрватских патриота, који су веома добро увидели историјску опасност жига прихватања нацизма, који је изразито натурало политичко вођство њених народа, а све упаковано у обланду „политичке мудрости“ …
Ирци су применили комбиновану методу: од бојкота, преко парламентарне борбе до оружаног устанка и назад. И то су радили упорно – све док се, напослетку, колонијалисти нису покупили и отишли
Оставите, аман, тај мучени народ на миру!
Све што чините- чините да му буде лошије и да живот на Косову и Метохији буде стање свести и ништа више!
Неподношљиво стање свести…
У продукцији Радио телевизије „Канал М“ из Параћина, аутор Емил Милојевић је 2010. године снимио документарни филм о Животи Ђурићу под називом „Живот, јунаштво, памћење“.
А ја ноћас добих жељу јаку
Да о једном запјевам јунаку
И посветим ову пјесму моју
Једном нашем великом хероју
И честитом српском официру
Лазаревић славном Владимиру
Кога људи на сва уста хвале
ПОМОЗ БОГ ТИ СРПСКИ ГЕНЕРАЛЕ
Из оба светска рата смо изашли са милионским људским жртвама, огромном материјалном штетом и, из Првог са губитком државе а из Другог без државе и, у оба случаја, у заједници са непријатељима који су током рата убијали и протеривали Србе.
Признајући најновија научно технолошка достигнућа као неоспорни ауторитет и испостављајући материју пред духом, спроводе суптилну тиранију. Када се томе додају примитивни нагони и њихова афирмација, долазимо до скупа где смо сада.
Протест против дискриминације дечјих и мушких права, “Правда за децу“, организован је уторак, 20.03.2018. године у Београду, испред Министарства рада и социјалне политике, Немањина 22-24 у Београду с почетком у 11:59 часова.
На скупу се окупило око тридесетак жена и мушкараца који се залажу за Породична права. Иницијатор скупа је удружење „Мушка сигурност – сигурност за све“, а скуп је подржало више удружења из неколико градова Србије.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…