„Иконостас сузу слути
искушава веру јачу
српски народ када ћути
тад иконе плачу.“
„Иконостас сузу слути
искушава веру јачу
српски народ када ћути
тад иконе плачу.“
Од некадашње националне државе остала је фирма на празном дућану и монопол који извире из намесничке најамничке службе код глобалног монополисте. Пораз који је претрпела, лажна управљачка елита својим монополом силе преноси на друштво у целини. Изгласава законе којима гази већ згажени народ.
„Није Црква Патријарх и његова бела пана. Није Црква Синод, онај што седи испод фотографије Алојзија Степинца, нити чланови нашег епископата који дангубе по Загребу да утврде „светост“ Алојзија Степинца – немају паметнија и преча посла. Зар нам је мало примера у историји нашег битисања кад је продана вера за вечеру?“
Два милиона православних се поклонило овом часном ребру са нечасним поводом. А боље је то протумачити овако, два милиона је насјело на обману вођену од самих пастира.
Поклонили су своје најчистије емоције једном планираном пројекту који за циљ има привођење православних пред олтар Рима.
Завершен «русский» этап международного русско-сербского проекта «Код дружбы». Участники команды Республики Сербской вернулись в родную Биелину, оставив в Азове частичку своей великой любви к русскому народу.
Заиста живимо у славна времена. А она су славна зато што, уколико одржимо веру сигурно ће нас Бог примити у своје Царство. Само да је одржимо!
На Јелици, у испосници Светог Пимена Великог, подвизава се пет година монах Рафаило (Пејчић).
Издајом Косова не издајемо само део свог народа и државне територије, већ издајемо све што је у историји Срба било „свето и честито”, све наше претке који су уместо света изабрали светост.
Прота Грујић је у суштини био најзаслужнији за ову акцију, с обзиром на то да је већ неко време на све начине покушавао да бар организује заштиту, ако не би успео да обезбеди пренос моштију у Србију.
Иначе, Грујић, историчар, теолог и археолог, је човек који је 1927. је откопао манастир Свети арханђели код Призрена, пронашао мошти цара Душана, донео их у Београд и сачувао.
Стицајем околности, наш саговорник Бернар Ле Каро још у младости је постао духовно чедо аве Јустина. Рођен је у Француској, потекао из породице која му је у раном детињству усадила потребу да трага за истином и исконским у себи. Човек изванредних интелектуалних способности, ерудитског знања, владања седам светских језика, постао је и истински православац. Али и велики борац за православље у свету. Тих, уман и разложан човек.
Редакција СРБског ФБРепортера свим срцем подржава ову племениту акцију и позива све поштоваоце Светог Цара Николаја у Србији и широм српских земаља да заједно са браћом Русима подигнемо свој глас и не дозволимо скрнављење лика светитеља, заштитника рода српског и нашег молитвеника и заступника пред Господом.
Европу можемо упоредити са гозбом, која се приближава крају. Европски пројекат ће се завршити у 2017. или 2018. години. То је изјавио митрополит Морфски Кипарске Православне Цркве Неофит, у интервјуу агенцији Agionoros, а преноси сајт Савеза православних новинара.
Хорепископ Наум о епископима екуменистима као духовним слепцима који воде народ у пропаст
Косово као камен темељац, српског духа, онај заметак око кога се плете, ниже и мота историја, веровања, менталитет, особеност, специфичност српског православља (светосавље, завети). Истовремено, Косово је и мерило вредности, снаге и врлине; ту се одувек преламало „ко је вера а ко је невера“, раздвајало зло од добра, поштење и бешчашће, злоба и завист, неисквареност и чистоћа.
У веровању нашег народа („Косово је грдно судилиште“) управо је то место на коме падају маске.
Коментари читалаца…