Знамо да је Пресвета Богородица «Тројеручица» сјединила пресечену руку Јована Дамаскина, као да је већ почела и њена мисија у сједињавању Србије и бескрајног руског Сибира. У име оснивача «Сербирије» са српске стране, од свег срца желим многаја и благаја лета и пуно успеха «Сербирији» на ползу наших народа, наших отаџбина, наше вере…
Отворено писмо јавности Републикe Србијe поводом суђења др Владимиру Димитријевићу потписало преко сто јавних личности из земље и иностранства
Оно што ни комунисти нису учинили у Русији, чине сада нека србска господа, пишу и издају листове и књиге латиницом. Па чак су у доба комуниста и неки свештеници штампали своје билтене латиницом. Ти Срби просто, не знају шта раде. Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља, одвојити се од ове србске писмености из прошлости, трампити боље за горе. То значи и увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија, огорчити до крви србски народ и навући проклетство од Св. Саве.
Немојмо бити неразумни као старозаветни Јевреји који су мислили да Богу службу чине а разапеше га на крсту.
Немојмо ми да будемо новозаветни Јевреји који чине исто то зло, па да крећемо за разним јересима, међу којима екуменизам је оно што све њих сабира. Учимо се од светих предака наших, а међу њима најсветлији Свети отац наш Сава равноапостолни.
Као апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, богомудри Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир и душама нашим велику милост.
Зашто је прећутана неканонска одлука Синода Цариградске патријаршије да као апелациона инстанца разматра жалбу македонских расколника
Седимо тако ноћ и ја загледани у орах,
ко деца сва од питања и жеља,
а мудри старац благо прекорно затрепери лишћем:
кад не чујеш себе- из себе чујеш јеванђеља…
У овој епизоди:
– Свети Николај Чудотворац Мирликијски
– Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији
– Душанов законик: 670 година од доношења
– Највећи српски грех
– Рањена Србија
У руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори у недељу ујутро 18. маја 2019. године избио је пожар, који је нанео озбиљну до сада непроцењену штету. Хвала Богу, није било људских жртава и ниједна манастирска богослужбена ствар или икона нису захваћени. Међутим, обим штете је прилично велики.
Вучић је показао да жели апсолутну контролу над Црквом, као што је има и над осталим институцијама у Србији. И, на жалост, показао је да у Цркви за то поседује озбиљан сараднички потенцијал и саучесништво./…/ Кад се на то назида патријархово тврђење да се „Вучић јуначки бори за Србију, Косово и Метохију и све што је везано за српско име“, а да при том не дефинише ни он, ни Вучић ни ико жив шта је то што Вучић чини, шта заправо хоће и где су дела и учинци, онда можемо само да уздахнемо: „Боже сачувај“.
Епархија рашко-призренска у егзилу Српске Православне Цркве и ове године организује Молитвени црквено-народни сабор. Овогодишњи, седми по реду, Сабор ће се одржати 2. јуна 2019. у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка.
Тим поводом ЕРП у егзилу позива све православне широм Васељене, који стоје на линији одбране вере отачке и који су се сходно 15. канону Прводругог цариградског сабора оградили од следбеника свејереси екуменизма, да узму учешћа на сабору.
Има много Срба, али мало има правих Хришћана…
Шта је довело председника Србије Александра Вучића на мајско заседање Сабора – покушај враћања модела сагласја између државе и Цркве, или чињеница да се овај сабор хронолошки сместио између берлинског разговора о Космету и будућег париског на исту тему?
Када реч са усана нестане
Кад јутро на трен застане
Кад се магла над светом надвије
Не, ни тад, не бој се
Јер, Она ту је, и Њој душа вапије
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…