Данас је поданичка Србија уз диктатора, док се ова друга, грађанска бори за слободу за све. Потпуно је извесно да ће диктатор пасти, али је неизвесно куда ће Србија после поновне грађанске победе кренути.
Данас је поданичка Србија уз диктатора, док се ова друга, грађанска бори за слободу за све. Потпуно је извесно да ће диктатор пасти, али је неизвесно куда ће Србија после поновне грађанске победе кренути.
Кампању #СрбијаЈеКосово обогатио је и јединствени проглас доктора Владимира Димитријевића, чији нас богат публицистички рад враћа на темељне вредности православне филозофије живљења и поука светосавља као њеног саставног, узвишеног дела – односно зачетника српске државне свести, саборног духа и заједнице сопствених, а снажних начела.
У овој епизоди:
– Владика Николај: Срце уз часни пост, недеља II
– Младенци – празник мученика а не младих супружника
– Иво Андрић: Знакови поред пута
– Мирис оног пролећа
– Бомбардовање Србије и Црне Горе 1999.г.
Представници удружења ЦХФ Србија су Влади Србије предали захтеве за доношење закона о динаризацији свих кредита и закона о забрани принудне продаје једине некретнине, уз предлог текстова тих закона. Адвокат Јелена Павловић рекла је новинарима да ће протест трајати без прекида и разилажења све док Врховни касациони суд не донесе јасан правни став о спорним кредитима, као што је то учинио по питању трошкова обраде кредита.
Ми имамо проблем у својој кући. И док не решимо проблем у својој кући нама неће бити боље
Покољ је одговарајући назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране НДХ на целој њеној територији (Хрватска, Срем, део Босна и Херцеговине).
Злочине које су учинили они који су огрезли у сатанизам и крвне жртве – САД, ЕУ, Ватикан и НАТО као непосредни извршилац, не само да не смеју бити заборављени, већ не смеју бити ни опроштени, јер то су злочинци који се не кају, већ настављају и данас тај злочин према Србском народу. Покажимо да нам је стало до истине, да нисмо заборавили, да нисмо опростили и да знамо ко нам је непријатељ, сви на протест испред Генералштаба 24. марта у 17 часова „НАТО М’РШ ИЗ СРБИЈЕ“.
Шта нам заиста значи 24. март кад нам Србију издају ко пословни простор, уз обавезу да сами сносимо трошкове комуналија…?
Довека у Призрену, или довека у презиру?!
Како сад изаберемо тако ће нам бити за вјек-вјекова!
„Када је отпочет процес придруживања тзв. Западног Балкана Европској унији, крајем маја (28 или 30) 1999.године, тада је формиран институционални оквир одлуком у Бриселу. У јеку рата који је НАТО пакт водио против СРЈ. Тада. И, данас се види шта је циљ читавог тог процеса. Ја сам пре 4-5 година писао чланке на ту тему, тада се можда није јасно видело… али је данас јасно.“
Калемегданска тврђава је један од најзначајнијих споменика културе Републике Србије. Тако вредна и изузетна тврђава је уписана на ТЕНТАТИВНУ ЛИСТУ UNESCO-а као део збира локалитета „Границе римског царства“ која обухватају 62 римска локалитета у Србији. Упис на ову листу UNESCO је одобрио 09. 4. 2015. године.
Научно-медицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања посљедица НАТО бомбрадовања урадила са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ показала је да код деце у доби од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста обољевања од малигних болести.
Ништа од наведеног у овом тексту не би толико незалечиво болело да ниткови у нашим редовима нису опоганили и унизили сваки наш отпор злочинцима, сваку невину жртву, свако јунаштво наших војника, и сваку сузу и уздах бола због губитка живота, понижења рода, и животарења под окупацијом.
Имајући у виду настојање Александра Вучића да идејом „разграничења“ 99% Косова и Метохије препусти Великој Албанији а остали део да задржи, само говори о размерама штете коју председник Србије чини сопственој држави.
Ми Косово сматрамо делом наше земље и никада се нећемо помирити са насилним отимањем дела наше територије. Посебно због тога што за Србе Косово није територија, већ света земља, рекла је Драгана Трифковић за немачки часопис Zuerst
Коментари читалаца…