Пут за Албанију и према њој, пут је у слијепу улицу балканског блата који не води нигдје. Геополитички ћорсокак у који улазите, наводно добровољно.Трошити своје ресурсе, само зато да би Њемачка лакше стигла до Албанског тржишта или помагати Американцима да од Албанаца, преко Србије, направе снажну државу и самоодрживу тампон зону пред утицајима Русије или Турске, обична је бесмислица, која ништа доброг не доноси.
Престанком окупације, ако се поново успостави власт државе која је територију контролисала пре окупације, држава стиче сва права која је имала и пре окупације. Одлуке власти и судова донете за време трајања окупације остају на снази, осим ако су донете под притиском окупатора и супротно правилима међународног права.
Господо, а зар се «Независно Косово» није појавило такође као резултат заузимања туђе земље? (као и САД) Зар тај процес није пратило насиље, убиства, етничко чишћење и отворени геноцид? У таквом случају, баш по америчком обрасцу, мора протицати и угњетавање националних мањина и владавина насиља у свим областима живота.
А кад смо већ код председника Руске Федерације, јавност у Србији је запрепашћена да и Ивица Дачић, и Александар Вучић, а раније и Томислав Николић пуних пет година лажу руску страну да ће хуманитарном центру у Нишу дати дипломатски статус. Руска Федерација је ипак империја да би се актуелна власт са њом поигравала.
Делегација је упознала патријарха са тренутном ситуацијом на простору Космета и изразила велику забринутост поводом најновијих дешавања везаних за простор Косова и Метохије.
Бошњачко национално веће Сулејмана Угљанина обележило је данас у Новом Пазару 100 година „сјеничке декларације“, којом је тражено отцепљење Санџака од Србије, а Угљанин је затражио помоћ међународне заједнице у решавању „трајног статуса Санџака и статуса Бошњака у Санџаку“.
Интервју је снимљен у, како написа ПОЛИТИКА – „кући у којој нико не живи“, у вили господина др Дунђера, да ли је то била нека порука њему?
„Јесте, ово је веома суптилна порука била, и управо због тога и снимамо ову емисију…“ – одговорио је др Душан Дунђер.
У замену за оно што имамо – суверенитет подупрт међународним правом, историјска сећања, проливену крв предака, сигуран духовни путоказ, древне светиње које су једини цивилизацијски украс тог простора – нуди нам се магла. Нешто што се зове „европска перспектива“.
Он је рекао да је ДС водила издајничку политику према Космету, али да је Вучић током својих пет година власти отишао 50 корака даље у издаји Косова и Метохије. Петровић је рекао да су Вучићеви потези по први пут од окупације КиМ 1999. године Шиптарима дали власт и на северу јужне српске покрајине.
Ипак, у целој причи име и нешто добро. Маске су коначно пале, и то у мање од два месеца. Да је Александру Вучићу стало до суверенитета земље, он је још увек довољно моћан да спречи ову лакрдију. Будући да се није огласио о овом питању, USAID ће одредити ко ће с америчким новцем ”искоренити корупцију и спровести политичке реформе у земљи”. У мање од два месеца је све прилично јасно.
И зато се, по налогу САД и Немачке (а можда и обрнуто), води „унутрашњи дијалог“. Кад би то могло без Србије да се обави, онда не би било ни дијалога. Србија мора да покрене измену резолуције 1244 и Србија мора да се одрекне своје територије. Сила то не може да реши. На нама је да не дозволимо да нам исперу мозак, јер само безумни људи могу да пристану на тако нешто.
Малтретирање на прелазима као да смо стока, још мало па ћемо жуту звезду да носимо на надлактици, да нас боље примећују и шутну, док нас мимоилазе!Вучићу, теби важе документа свуда?
Ти децу не возиш на плус 45 около на Јариње, Копаоник, Ниш, Врање, Куманово, Скопље? Срам те било од деце наше!!!
Председник Републике Србије је успоставио класичну границу између Косова и Метохије и остатка државе Србије, укинуо српске институције на Косову и Метохији па се стога поставља питање како може и са којим правом да брине о српским националним и државним интересима.
2007. године је од укупног броја становника на Косову и Метохији било 92% Албанаца, 5% Срба и 3% осталих. Колико ћемо тамо Срба затећи за 50 – 100 година? Шта ћемо тамо затећи у материјалном смислу? Хоће ли бити уопште наших цркава и манастира? Ако наша политичка генерација није спремна да се жртвује, на основу чега изводимо закључак да ће то бити спремна да уради нека генерација после нас?
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…