Док се широм Србије организују округли столови поводом унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, српска територија се додатно препушта у руке албанским сепаратистима а њихове квази-институције уздижу, не на ниво државничких већ апсолутних суверена, будући да је из званичних сусрета изопштено свако присуство домаћих органа власти.
Јавна је тајна да је Александар Вучић дошао на власт у Србији уз помоћ Запада обећавајући им да ће признати Косово тако што ће му дати све атрибуте једне државе.
Требало би, дакле, избећи да се о Косову одлучује сада, јер САД и НАТО још имају претежан утицај на Балкану, и замрзнути конфликт, као на Кипру, до стварања услова да преговори буду вођени под равноправним условима. У међувремену, дословно све ресурсе Србије треба употребити да би се сачувала безбедност Срба на Косову и Метохији, каже у интервјуу за Искру професор Милош Ковић
Шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини приредиће данас „радну вечеру за шест премијера са Западног Балкана“, међу којима ће бити и премијер Србије Ана Брнабић. Заједничкој вечери би требало да претходе билатерални састанци, сазнаје Танјуг из дипломатских извора у Бриселу.
Од 2000. Године „Запад“ очекује „српског Де Гола“ који ће бити спреман и, како они наглашавају, храбар да призна независност Косова!
Одлука коју је донела ИНТЕРПОЛОВА Комисија за контролу потерница, као и акт самог УНМИК-а, заснива се на намерном кршењу међународног права. Ради се о синхорнизованом акту правног насиља које се врши из крила моћних међународних организација и ванинституционалних центара моћи.
Црвена линија је дефинисана у преамбули Устава, према којој сви државни органи, али и грађани имају обавезу да се боре за очување КиМ у саставу Србије. Борба подразумева повратак органа власти државе Србије на делове КиМ на којима живи српски народ и где је то физички могуће. Једну државу не чини искључиво међународно признање, већ пре свега суверена власт, територија и становништво. Како је настанак државе фактичко, а не правно питање и пошто оно своју правну форму стиче деклараторним чином признања, држава Србија мора своју сувереност на КиМ потврђивати сваког дана реалним присуством својих органа и свог правног система.
Безбедности, мира нити живота за Србе на Косову и Метохији, у оваквим условима, нити има, нити ће бити. Ово најбоље може да потврди албански терор који свакодневно већ годинама трпи српска породица Мирковић из Косовске Витине.
Нова стратегија ЕУ за Западни Балкан предвиђа да Србија и „Косово“ до краја 2019. године потпишу правно обавезујући споразум, пише приштински лист „Коха диторе“.
Највећи француски хуманитарац у Србији, Арно Гујон, гостовао је данас у емисији „Нови дан“ на телевизији N1 како би најавио будуће хуманитарне акције. Међутим, његова хуманост и све оно што је урадио за Србе у енклавама на Kосову била је тема о којој се најмање причало током његовог гостовања. Водитељка Марија Антић имала је за Арноа нека друга питања.
Мучно је гледати Марка Ђурића, политичара јеврејског порекла, како у Србији ажурно спроводи агенду фашистичких умова с половине 20. века. Како зло никада не иде само, тако и он у том подухвату има подршку читавог државног врха Србије. Процес за кога је израз „велеиздаја“ тачан али не довољно снажан да га опише, иако жестоко фризиран у медијским извештајима већ је ушао у фазу када је немогуће сакрити га. Како ћемо видети, у својој „реформистичкој“ политици којом из дана у дан губимо атрибуте државности, режим Александра Вучића не намерава да се заустави на Косову и Метохији.
Оно је Косово. Оно сте ви што доле пред црквама, дућанима, на пијацама, мљацкате ћаге и тапије, и испијате цеђ оне земље сашивене од црних и белих џигерица.
Црн вам образ одавде до Београда, и свуда наоколо.
Пало ми је на памет да их стрељам, али сам се плашио. Страх ме је било јер ме је у рат на Косово испратио командант Главног штаба Војске Републике Српске, генерал-пуковник Ратко Младић овим речима, цитирам: „Славко, не ти него било ко, ко је под твојом командом, не сме да убије нејач, цивила, жену, старца, или војника кога си заробио и разоружао“. То је био случај са 64 бандита које сам ја разоружао.
Добар део опозиције данас у Србији, нажалост, део је колонијалних управљачких и идеолошких структура које су тек алтернација (не алтернатива) владајућем компрадорском режиму. Космет је, вероватно, најбољи лакмус за деловање те опслужујуће аутоколинијалне елите. Суверенистичка опозиција, у име јединственог антивучићевског фронта, вероватно не би смела да окреће главу од од таквих сигнала лојалности атлантистичким центрима моћи и њиховој идеологији.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…