Стефан Немања неодољиво подсећа на Робинзона Крусоа или каквог пустињака, а никако на човека који се у то време потписивао краснописом док је Барбароса то чинио палцем (посведочиће историјски документ из Ниша)! При томе улога је додељена глумцу који је бесрамно критиковао и изјавама фалсификовао српско историјско наслеђе?!
6. и 7. јануара 1916. године вођене су највеће битке по снази, па су се слутње сердара Јанка Вукотића, о крвавим бадњацима обистиниле. Борбом прса у прса, одбрањени су претходно заузети положаји над Бојном Њивом од стране аустроугарске војске.
Истина о злочинима Шиптара над Србима и њиховим светињама на Косову и Метохији никада није могла да допре до шире јавности. Свака могућност и најава да се то може десиити, гушени су систематски, баш као и данас.
Директор Департмана за информације и штампу Министарства иностраних послова Руске Федерације Марија Захарова за „Искру“ говори о Косову и Метохији, односима Србије и Русије, НАТО трупама на границама Русије, Хашком трибуналу…
Доласком добровољачких састава из Русије на Солунски фронт, знатно су бројчано ојачане јединице српске војске које су се спремале да крену у завршни обрачун са аустроугарским, немачким и бугарским агресорима и злотворима српског народа. Захваљујући њима пукови Војске Краљевине Србије постали су бројнији за 16 нових чета састављених од људи са високим борбеним моралом , а посебно новоформирана Југословенска дивизије, у чијем се саставу нашао велики број добровољаца дошлих из Русије.
Готово сви припадници Прве српске добровољачке дивизије сматрали су да ће, одевени у војничке униформе српске војске, борбено крштење имати на Солунском фронту. Посебан подстрек за такво очекивање додатно је допринела посета добровољцима председника Владе Србије Николе Пашића и генерала Брусилова, команданта руског Југозападног фронта и, као круна свега, смотра коју је над добровољачким јединицама дивизије извршио цар Русије – Николај Други Романов.
Коста је био класични примјер образованости и префињености једног правог србског јунака. Увијек уљудан, праведан и поносит. Поријекло од вучитрнских Војиновића, старе србске властеле, дало му је генетски основ за све што је у животу сам створио.
У овој епизоди:
– Преподобни новомученици Пајсије и Авакум (04:41)
– Поуке светих отаца (10:50)
– Више ме нема (17:33)
– Патријарх српски Варнава Росић (26:49)
– Српски на српском (36:09)
Српска демографска драма не проистиче из економске него из духовне и моралне кризе. То је питање свих наших питања. Аутошовинизам и „дух самопорицања” нису нова појава у српској историји. У току је покушај да се централни српски мит замени туђим, подеснијим за обликовање „класе покорних”. У борби за душе наше деце, традиција није стега него средство одбране и ослобођења.
Етнички мотивисана убиства Срба на Косову и Метохији почела су још осамдесетих година, а деведесетих су дотад, како су тврдили, насумична убиства прерасла у масакре терористичке ОВК.
Списак злодела које су ОВК припадници починили на Косову и Метохији против српског становништва је превише дугачак, а актери тих дела су и дан-данас не само слободни људи, већ и на високим позицијама у косовској власти.
– Височанство, ЗАШТО ДА НАМ ЕВРОПА КРОЈИ ДРЖАВУ?! KАД НЕКО НЕШТО ОД НАС ПРАВИ, СУТРА ЋЕ УЗЕТИ ЗА ПРАВО ДА ТО И РАСТУРИ. KАД ТИ НЕКО НЕШТО ДА, КАД-ТАД ЋЕ ТРАЖИТИ ДА МУ ТО ПЛАТИШ. и ТО СА КАМАТОМ НА ИНТЕРЕС!
Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
Требало би, дакле, избећи да се о Косову одлучује сада, јер САД и НАТО још имају претежан утицај на Балкану, и замрзнути конфликт, као на Кипру, до стварања услова да преговори буду вођени под равноправним условима. У међувремену, дословно све ресурсе Србије треба употребити да би се сачувала безбедност Срба на Косову и Метохији, каже у интервјуу за Искру професор Милош Ковић
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…