Србија је Француској и Енглеској у Великом рату послужила као топовско месо. Топовско месо иде у први ред кад се јуриша, не и кад се слави. Чак и да Вучић представља херојску Србију, не би чудило да га данашња Француска набије у зачеље, а да Тачија и Колинду посади међу пречину.
Величанственом академијом под слоганом „Ни корак назад“, Друштво историчара Ужица обележило век од Великог рата
Прослава стогодишњице завршетка Великог рата није била замишљена као омаж победника већ као велики глобалистички перформанс оних који се још увек нису одрекли идеја о владању светом кроз институте тзв. „светске владе“
Почело је са истицањем заставе терористичке САД-НАТО творевине, лажне „државе Косова“, на незаконито отетој и војно окупираној територији Републике Србије, а завршило се понижавањем и омаловажавањем председника Србије Александра Вучића на завршној свечаности пред Тријумфалном капијом и незапамћено бесрамним говором председника француске државе Емануела Макрона.
Ваљда ће се и Србија опаметити, када види какви глупандери и кич фигуре шетају по Европској унији и када схвати да од њих не може ништа добро да очекује, никада.
И, шта ће, уопште, Ротшилдов Квазимодо, Макрон, у Србији? Да за свог шефа отме још нешто овде?
Народни посланик и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић осврнуо се путем твитера на скроман допринос наших власти обележавању једне тако важне годишњице како за наш народ, тако и за читав свет, а нарочито ниподаштавању храбрости и жртве предака огромног броја грађана Србије који су се на правој страни борили у свим великим ратовима прве половине 20. века
Оно што јесте чињеница и што је истина, јесте да је Србија за три дана обележевања Дана победе у Паризу три пута жестоко пљунута право у лице и три пута понижена. Први пут када је застава лажне државе Косово истакнута у Нотр Даму међу заставама земаља учесница Првог светског рата. Други пут, протоколарно, распоредом седења на главној прослави. Трећи пут, а то је понижење најстрашније, чињеницом да председник Макрон у свом говору, међу земљама победницама Првог светског рата јесте поменуо Нови Зеланд, рецимо, а Србију није!
Председница француске опозиционе странке Национално окупљање Марин ле Пен рекла је да је „шокирана“ односом према Србији и њеном председнику на обележавању века од окончања Првог светског рата у Паризу.
У великом броју ратних фотографа који су бележили догађаје између 1914. и 1918. Риста Марјановић се издваја. У Србију долази као човек који је створио каријеру у Њујорк Хералду у Паризу, најтиражнијем листу свог времена, цењен и искусан репортер. Велики број фотографија које данас представљају колективно сећање о Великом рату, снимио је управо овај човек.
„Србин сеје, жање, своје жетве
Благослове, некад, некад клетве
Кад га клетве од Бога ошину
Омали се Србин за трећину.“
Дачићева изјава делује као да он ради за нечије стране интересе, а не државне, националне, српске… Или, као да ради за новце, па је ближи римокатолицима него свом народу. Његово лично мишљење грађане не интересује и није никог брига за то, али он покушава да га наметне. И онда делује да он злоупотребљава своју функцију министра спољних послова и износи приватно мишљење, или став неки лоби групе, која има неке своје интересе и материјалне и личне користи.
На слици је мој прадеда Милош Раденковић наредник чувеног 12. пука Цар Лазар. Ратовао је 9 година, био рањаван 9 пута. Јунак I и II Балканског рата као и I светског рата. Два пута је прешао Албанију пешке. Носилац више ордена. Када се напокон вратио, јашући на коњу ушао је у Крушевац. Попео се први на споменик косовским јунацима, пољубио га и узвикнуо: ,,Ослободио сам те!“
Ти си у опанку, у шајкачи србској,
ушивена у џепове војничких шињела,
утемељена у шкртој сузи сељачкој.
Нико у Паризу није понизио наше славне претке- одавно су они с десне стране Господа, не може Божијој војсци дан овоземаљског бесрамља ништа!
Понизили смо себе заборавивши чији смо предајући душу и срце задругарима јада на откуп!
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…