Данас се навршило 26 година од 8. јануара 1993. године када је у заседи војника ХВО у Занаглинској шуми убијено 11 а рањено више од 10 српских војника и цивила из Равног код Купреса, а затим, у осветничкој ватри српске артиљерије, погинуло осам а рањено више од 40 хрватских и муслиманских војника и цивила у Бугојну и Томиславграду.
Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми
Најзначајније светско признање у области реконструисања фосилних кичмењака зове се „Lazendorf – National Geographic PaleoArt Prize“, а његов носилац за ову годину, у категорији за најбољу скулптуру, је Србин – Бобан Филиповић из Ужица.
Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.
ЗЛАТНО ПЕРО из мене поручује оно што сам увек и носила у себи – треба еснафски, аргументовано, бити уткан у судбину свога народа! – Љиљана Булатовић Медић
За више од 50 година пријатељовања, кад год сам дошао у велике недоумице ти си знао да их објасниш. Ти си до танчина знао шта се све спрема српском народу. Нису те саслушали, а некмоли послушали…
Према овом документу из 1945. године, комунистичке власти су одмах почеле да раде на „учвршћивању” календарске Нове године „као народног празника”, а све у циљу да се „помогне, сузбије и одврати пажња од светковања божићних празника”, нарочито „код деце и омладине”. (документ у прилогу)
Овај мали, скромни приступ једном давном времену, препоручујем младима, како би боље разумели савремена догађања, како би откривали „мале“ Хитлере у разним земљама, посебно на Космету, Рашкој области, у комшилуку Србије, разним украјинама, великим британијама, империјама зла идр.
У недељу, 30. децембра у 19 часова у сали дома Храма светог Саве на Врачару у Београду сценским читањем биће представљена нова драма „Валцер за Олгу“ са поднасловом „Повест о Романовима за сцену и сећање“ писца Зорана Стефановића. Улаз је слободан.
10. септембра 1918. године, када су јединице одређене за пробој Солунског фронта запоселе планиране положаје, председник француске владе Жорж Клемансо јавио је Франше Д’ Епереу да може започети напад. Д’ Епере је 12. септембра 1918. године наредио офанзиву (Стр. Пов. Бр. 5058/3). Шифра за напад гласила је: Пошаљите 14 официра и 8 војника. То је значило да артиљеријска припрема за напад почне 14. септембра у 8 часова изјутра (ако атмосферске прилике дозвољавају). Дан ,,Д“ био је 15. септембар, а војвода Живојин Мишић требало је да одреди час напада.
После албанске голготе и опоравка, српска војска је на Солунском фронту 1916. године водила Горничевску битку, заузела највиши врх планине Ниџе –Кајмакчалан, водила борбе у окуци Црне реке, заузела Битољ и померила напред линију фронта за приближно 40 километара. У те борбе ушла је према организацији од 26. фебруара 1916. године. Организована је у три армије, у чијем саставу су биле по две дивизије са обвезницима свих позива.
Како је етноинжењеринг који је Беч спроводио у Галицији, обликујући посебан украјински идентитет, послужио као образац хрватској међуратној политици која је на подручјима Црне Горе, Македоније, Војводине и Босне и Херцеговине стварала од тамошњих Срба посебне етничке скупине
Тај елемент народне традиције био је један од момената симбиозе војске и народа, чији је она саставни део била. Кроз славе је јачан војнички дух, сећање на значајне личности и догађаје националне историје. До краја Првог светског рата XII пешадијски пук обележавао је Видовдан, који је у директној вези био са именом пука, називом касарне, средњовековном историјом града…
Укратко: све што су срчани, храбри и мудри Срби у минула два века стварали, сакупљали, сабирали, све што су укрупњавали у целину, враћали стопу по стопу земље коју су нам туђинци отимали, стварајући тако широку српску државну заједницу, све што су вековима обнављали, неговали, бранили и одбранили у суровим ратовима – све је то уништено у доба наопаке комунистичке владавине.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…