Српски проблем је проблем политичке парадигме: претварање Државе у територију и народа у заглупелу издресирану масу безвољника који не могу да поднесу ни најмањи притисак
Српски проблем је проблем политичке парадигме: претварање Државе у територију и народа у заглупелу издресирану масу безвољника који не могу да поднесу ни најмањи притисак
У овој епизоди:
– Сретење Господње
– Свети Симеон Богопримац
– Сретењски устав Србије
– Дракулић, Шарговац, Мотике – сећање на 7.2.1942.
– Молитва са чокота
Изложбом „Лица логора“, отвореној на дан када је у нишком концентрационом логору „Црвени крст“ пре 77 година избила побуна логораша, послата је, како организатори изложбе кажу, снажна антиратна порука. Ова изложба део је великог међународног пројекта и организована је у сарадњи са руским партнерима.
„Гонитељи моји могу ме лишити Епископског трона, чак и Епископског чина, могу ме прогласити болесним, сенилним, чак и лудим (као што је то већ учинио Сава Ј), могу учинити и многа друга безакоња која нисам у стању ни да замислим. Све ћу поднети, с помоћу Бога.
Ипак, не могу ме натерати да стварам раскол и цепам светосавски хитон Српске православне цркве, не могу ме натерати у загрљај папе римскога, ни у наручје екумениста европских, јер ја од својих ставова немам намеру одступати.“
Али ко то данас да схвати када се овом проблематиком стручно баве само политиколози религије. А њих нема ни у једном телу где се доносе одлуке. Када том додамо питање Рашке области, БиХ и познату чињеницу да се српско-хрватски односи не могу разумети без улоге римокатоличке цркве, постаје јасно колико се непознавање политикологије религије као бумеранг враћа свима који ова питања покушавају да реше.
„Судија Флиге је био тај који је изразио супротна мишљења током контроверзних суђења Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ИЦТИ). Он је у више наврата одбијао да призна геноцид над босанским муслиманима од стране српских снага у Сребреници, те је био уклоњен из низа поступака.“
Да се њена милост и ктиторство никада не забораве, сви ми морамо добро да упамтимо име Персиде Миленковић, Шапчанке која је Београду дала све што је имала.
Министар културе Србије Владан Вукосављевић изјавио је да се ради на формирању Фонда који ће помагати да се што већи део националног блага, расутог широм света, по приватним колекцијама али и библиотекама, попут оних у Ватикану и на Харварду, врати у Србију.
Распродаја пионирског музеја и дома „Бошко Буха“ на Јабуци није само продаја физичког објекта – зграде, то би била распродаја племенитих идеја пацифизма, антифашизма и борбе за правду и једнакост.
У Београду, 18. фебруара од 17 часова на Тргу Николе Пашића, одржаће се велики патриотски протест „Зауставимо велеиздају, Косово је Србија!”
Да су на време снимљени и свету приказани филмови о хрватским злочинима у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском, будите сигурни да не би било Српског Брода, Доњег Малована, Костреша,Чардака, Дервенте, „Олује“ ни других злочина у Хрватској од 1991. до 1995. године.
”Господине брате мој…”—започиње у Београду 22. марта 1882. својеручно писано писмо двадесетосмогодишњи, од 1868. кнез Србије, а тада суверени краљ Милан свом ”колеги”, четрдесетшестогодишњем краљу Давиду Калакауи, који је у то доба већ 13 година седео на престолу Хаваја…
Ноћас сам одлутао на крај свијета да бих се некако себи вратио,
ноћас сам челом додирнуо Небо и тај ме додир као пламен грије,
ноћас сам клечећи Мајци летио, летећи најзад пад свој схватио,
ноћас сам видао ране стихом љубећи Икону Свете Ксеније.
Због тог свог исконског и свевременог значаја, историјско српство мора постати целина са савременим српством, које се од њега отуђило. Мора се изнутра залечити њихов расцеп изазван насиљем прогресистичких идеологија. Само ће се тако отворити ризнице духовног обиља, а наше душе испунити божанским силама неопходним да се одоли страдањима, превладају искушења и тријумфује над злом епохе
Коментари читалаца…