
Мислим да се овој рестаурацији фашизма треба задати један жестоки ударац у око, да заболи, каже за Спутњик славни хрватски и југословенски режисер, аутор „Окупације у 26 слика“, „Пада Италије“, „Вечерњих звона“, „Тестамента“…
Мислим да се овој рестаурацији фашизма треба задати један жестоки ударац у око, да заболи, каже за Спутњик славни хрватски и југословенски режисер, аутор „Окупације у 26 слика“, „Пада Италије“, „Вечерњих звона“, „Тестамента“…
Док хрватска државна и црквена власт без икаквог стида говори о „великосрпској агресији“, нема никога да пита која ли је то држава ономад заузела целу БиХ и део Србије чим јој се пружила прилика? На овоме се истрајава чак и након хашке пресуде хрватском ратном руководству за удружени злочиначки подухват.
Немојте да вас лажу да је то прошлост која наводно кочи будућност и о којој не треба да се прича. Да је то тема за наводне мрачњаке, мрзитеље и ретроградне снаге које некога желе да врате у прошлост. То је управо јако битно за будућност, јер у тој прошлости ћете пронаћи одговоре на многа питања и смернице за будућност.
Изложба о Јасеновцу је наручена и одобрена од стране битних светских играча не да би се исправила историјска неправда према жртвама усташког режима НДХ, већ да би данашњи хрватски режим био натеран да под хитно позове Вучића и „србијанске“ лезбократе на разговор у Загреб како би се отпочело са новим планом вођења српске политике из западних центара моћи, а све са идејом одвајања Србије од своје прошлости, своје историје, цивилизације и културе и разуме се од Русије!
Још један случај враћања избеглица са хрватске границе у Србију испливао је у јавност, а шеф Исусовачке службе за избеглице Твртко Барун каже да се нада да ће хрватско тужилаштво поднети оптужнице и да ће одговорне особе за то одговарати.
Ово је највећа и најмонументалнија изложба која ће по први пут бити постављена у Уједињеним нацијама о Јасеновцу са 7 тона опреме и експоната којом ће се на мултимедијални начин Србија представити кроз српско-јеврејски пројекат поводом обележавања Међународног дана Холокауста.
Но најстрашније јест у ових двадесет и пет година понашање хрватске јавности према том стравичном и хладнокрвном убојству. Стравично је што се још око тог злочина ломе копља и појединци непроцесуирано, некажњено износе своја стајалишта, подржавају злочин и правдају га, како по друштвеним мрежама, тако и у институцијама.
Време је да после пуних 99 година ми Срби из своје историје нешто и научимо. Да научимо да не грешимо. Да више никада не жртвујемо своје виталне државне и националне интересе зарад интеграција које су сушта супротност онога чему као држава и као народ треба да тежимо.
О размерама учешћа оружаних снага Хрватске у агресији на БиХ најречитије говори следећи податак: у лето 1992. године офанзивна дејства на положаје ВРС изводила је 31 комплетна бригада ХВ, две самосталне пуковније, 11 самосталних бојни (батаљона), једна хеликоптерска ескадрила и једна ескадрила борбених авиона „МИГ-21“ – укупне снаге око 60.000 војника, 120 тенкова и 150 артиљеријских оруђа калибра већег од 100 милиметара.
У коначници, очекујем апсолутну победу, без икакве резерве. Правда је можда спора, али је достижна. У принципу, ми смо већ оповргли апсолутно сваки сегмент оптужбе, односно они нису успели да изнесу нити један некомпромитовани доказ, тако да је основа наше жалбе да је судац фашистички злочинац и криминалац који уопште није размотрио доказе. Мада ја не очекујем никакву правду у фашистичкој Хрватској.
Адвокат Анто Нобило рекао је да сви ухапшени у афери „Агрокор“ излазе на слободу и да за њих није затражен истражни затвор. Једино је за Ивицу Тодорића одређен истражни затвор, а он се тренутно не налази на територији Хрватске.
У доњем тексту бих желео да одреагујем у најосновнијим цртама на ову памфлетску бљувотину новопламених брозомбија обзиром да се иста већ увелико шири, тј. преобјављује, по разноразним сличним брозомбијевским порталима на интернету у циљу ширења носталгије за антисрпском и великохрватском Титославијом. Опширније реаговање је у току писања и биће публиковано у најскоријем времену.
Балканска истраживачка мрежа (BIRN) објавила је да је аеродром „Ријека“ на хрватском острву Крк постао важан незванични Пентагонов центар за слање оружја војсци САД, која се налази широм Блиског истока, па и за слање оружја побуњеницима у Сирији.
Српска удружења и савези ратних војних инвалида и ветерана ратова деведесетих оштро су реаговали на тврдње хрватског Министарства бранитеља поводом постављања споменика мајору бивше ЈНА Милану Тепићу у Београду.
Коментари читалаца…