Кроз Церску и Колубарску битку, труба из села Расна код Пожеге, прошла је све уз нашу војску. У трубачкој породици Јевђић још се чува, али и свира тај лимени инструмент са којим је њихов прадеда кренуо у Први светски рат.
У Хидрометеоролошком заводу Србије, прогнозирају даљи раст водостаја Велике Мораве целим њеним током. Река Црница код Параћина је порасла од јуче девет центиметара, Белица код Јагодине 26, Лугомир код Мајура (Јагодина) 60 центиметара, Ресава, код манастира Манасије код Деспотовца, седам центиметара и код Свилајнца 24 центиметра, наводе у локалним Хидролошким станицама.
За све време овога разговора од самога почетка, откако је лице о. Серафима просијало, то виђење није престајало. И све, од почетка свога казивања до краја, он ми је говорио налазећи се у неизмењеном стању… Неисказано блистање светлости, које је зрачило из њега, видео сам лично, својим сопственим очима, што сам готов и заклетвом потврдити.
„То је нешто што ми искрено мислимо. Не волимо да нам се земља цепа, а није ни праведно одвајати колевку ове земље“, рекао је Јусуфспахић.
Највећа мана ове серије, која може имати ужасне последице по политичку будућност Србије и верски идентитет Срба, јесте оно што нас тек чека у епизодама које следе. А то је екранизација наводне круне коју је папа послао 1217. године Стефану Немањићу из Рима, односно наводне церемоније крунисања у којој папски кардинал излази из православног олтара (!) и ставља Стефану круну на главу, уз тзв. присуство рашког епископа.
…Треба ли да ћутимо на ово да бисмо задржали посао? Онда хајде да ћутимо. Шта ће њима то што министар полујавно поручује мени и колеги који ово причамо да ћемо изгубити посао и лиценцу? Шта ће то мени – да немам плату а могла бих да имам и да ћутим? Међутим, ретко људи сматрају да има нечега након овог црвљивог живота, да постоји једна перспектива вечности, да ћеш ти у једном тренутку бити неком одговоран за то како си се понео. Дакле, то је нешто што води мене и колегу Марка. Просто не можеш… Желудац неће, срце неће, не може да се ћути…. Ја рекох и душу спасих…
– Милорад Додик има политичку визију да се Србија одрекне Косова и Метохије, а да припоји Републику Српску, што је нереално. Милорад Додик није националиста, а још мање прагматичан јер између хрватског и муслиманског фактора у Босни, предност даје Хрватима. Историјски гледано, највећи противници, и јуче и данас, решавању српског нациналног питања су Хрвати, а не Муслимани. Зато мислим да он има погрешну перцепцију.
Дозивање Ватикана је дозивање несреће, сукоба и ратова. Нема земље и народа у којима присуство ватиканске политике није било посредни и непосредни инспиратор немира и кравопролића.
Поред политичара, који знају мало или нимало о православљу као и о последицама сарадње са римокатолицизмом, у кампањи папске посјете учествују и поједини православни пастири што кампањи даје пилатовски карактер прања руку од вјерске одговорности правничким оправдањима.
– Господине председниче, ја бих желео да останем на Косову и Метохији, али…
– Решено, остајеш!
…Друго питање, које се логично надовезује на прво, а могло би гласити – докле председник намерава да крши норме Закона којим се уређује његов рад? – можда правницима изгледа сложеније, али мени као аналитичару има још једноставнији одговор – Докле му се прохте! …
Драган Милашиновић – „Србија између апсолутизма и меке диктатуре“
Министри у Влади Србије Зоран Ђорђевић, Златибор Лончар, Славица Ђукић Дејановић и Младен Шарчевић потписали су 1.3.2018. у Београду документ „Позив на акцију“, који је усмерен на активности у вези са раним развојем детета.
Изрежирани Вучићеви састанци са званичницима Немачке и ЕУ, на којима се он наводно бори за интересе Србије, само су представа за збуњене грађане
Да ли је неко добио задатак да, буђењем старих стереотипа, припреми психолошки терен за неку нову рунду балканског насиља, коју нам ове године предвиђа и амерички Савет за спољне односе?
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…