Готово свакодневно вакцинални ревнитељи из једних дневних новина, поводом пада обухвата вакцинације ММР вакцином, узбуњују јавност и шире хистерију насловима попут: „Претња коју не смемо дозволити“, „Ако се родитељи после овога не опамете онда нам стварно нема спаса“, „Због живота ове деце морате вакцинисати своју“.
Покушавајући да Србима са Косова и Метохије утерају страх у кости како би придобили макар нечију подршку, Вучићеви јуришници су током кампање за последње сепаратисичке изборе на сав глас истицали како „једино Српска“ може да спречи оснивање такозване „војске Косова“ као једне од највећих пошасти. Заправо, и нису много слагали, бар не у суштини.
Рекли су да могу, али не и да ће то урадити. А да ли ће? Не, наравно да неће…
Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре „Вечерњих новости“, речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара (?!), не би ни било овог одговора. Овако, дужни смо да не ћутимо, истине ради, и да не устукнемо пред анатемом коју су нам на званичном сајту Патријаршије изрекле владике.
Теодора Толева долази до закључка да аустроугарска дипломатија игра одлучујућу улогу за развој осећања националне припадности Албанаца у Османској империји, која се претворила у тамницу народа на исти начин као и Аустроугарска империја. Политичка акција Беча је одлучујућа за процес националне изградње у светлу Ернеста Гелнера и његове модернистичке теорије, што касније доводи до стварања албанске државе.
Мы хотим узнать, как живет в этих непростых условиях обычный человек. Какова философия его жизни в этом форпосте православия? Кого тот самый Серб считает настоящим другом, и на чьё плечо он может опереться в трудную минуту. Я уверен, что ответ будет таков: «На Россию, на русского брата, на русский народ, на православных».
ЕУ је у предности јер поседује новац и моћ. Срби су у лошијем положају јер у својим редовима имају оне који би за новац и моћ издали не само све своје него и саме себе. Да им душу затраже продали би је за дневницу најамног радника и то половину од минималне. Све то би представили као свој лични успех. И то је „квака“ којом се отварају врата пропасти кроз која дува хладни германски северац.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ позиву Алексанадра Вучића за унутарсрпски дијалог се неће одазвати. Неће, из разлога јер Народни покрет „Отаџбина“ добро зна да је председник Србије већ одлучио да КиМ више није Србија и не жели да буде политички декор у косовској издаји.
Под плаштом модернизације и европеизације, безобразни образоваше нови образ Црне Горе. Тај данашњи образ је као отирач, који стоји испред кућног прага. Његова основна намјена јесте да разноразни коњоводци Брисела и Вашингтона очисте ноге.
Нови устав би у садашњим околностима Србији засигурно донео, када је у питању територијална организација власти, брисање Косова и Метохије из уставно-правног поретка и регионализацију остатка Србије.
На основу чл.7 Повеље ОУН установљени су главни органи: Генерална скупштина, Савет безбедности, Економски и социјални савет, Старатељски савет, Међународни суд правде и Секретаријат…
Ја бих да се са Вама нешто нагодим. Прођите београдским Теразијама када је на њима највећа множина народа, па упитајте тај врли свијет да ли знају гдје је село Јадовно и шта је засновано надомак њега у буковим шумама Велебита 1941. године? Ако пронађете њих троје који знају јасан одговор, даћу Вам шта пожелите!
Kо је певац, ко пас а ко возач?
Мислим да се одговор на ово питање може дати из уста др Паула Мејера који је 1962.год. приликом увођења присилне вакцинације изјавио следеће: “Тешко је убедити јавност да је нешто добро. Због тога је најбољи начин одлучити шта је најбоља одлука и након тога је не доводити у питање, нити износити сумње у јавности или изложити јавност отвореној дискусији о проблемима“.
А из уста нашег Уставног суда очекујемо одговор на питање, да ли је граница између нас и државе наша кожа или живимо у концентрационом логору?
Рекламирана формула међунационалног помирења «Опрости и тражи опроштај!» очигледно не функционише. Нико неће да опрости, а камоли да тражи опроштај. То је доказана чињеница.
У јануару је у Жешуве петоро младих Пољака претукло групу украјинских студената, које су назвали Бандеровцима и терали их да признају да је Љвов пољски град.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…