Почетком 19. века Турци, дахије, ропство, данак, све је то било – реално. Требало је, реално, и даље гледати, плаћати, трпети зулум?
Те, 1915. реално је српска војска била истерана из земље, Србија окупирана, на ивици пропасти. Да ли је повлачење на Крф било реално? Није, али је нереално васкрсло Србију.
Да ли је могуће да се високи државни функционери шаљу у ризичну безбедносну мисију на КиМ без икакве заштите? Ако су сами одлучили да уђу без одобрења безбедносних структура државе, моментално су требали да буду смењени, а не да се шепуре из прес центра Председника Србије са све представницима Српске листе.
Ово је прилика да се народ повеже и информише и спречи катастрофу и еутаназију без примера у свету. Задатак сваког поштеног грађанина, посебно интелектуалца, човека из света медија и сл, је да покуша да помогне у том правцу. То је пут, не само одбране КиМ, већ и пут који је повезан са алтернативом погубном економско-социјалном моделу, демографском пропадању и нестајању као народа.
Примирје је требало да ступи на снагу у петак 30. марта у 00:01 по московском времену. Али, да ли је стварно дошао мир на Доњецку земљу?
Својим деловањима сте срозали углед, ауторитет, председника Републике Србије, уништили поверење велике већине народа (преко 70% од укупног броја бирача који нису гласали за Вас) у институцију председника Републике Србије.
Уреднику нашег сајта обратила се за помоћ Ана Глушчевић, писац и филозоф која се тренутно налази у тешкој животној ситуацији, без хране и лекова. Помозимо делом, речју, молитвом! Испод се налазе објаве са њеног профила.
Народе, више немамо прво да препуштамо своју и судбину своје деце издајницима, ма како се они звали. Слобода је у рукама сваког од нас, нико нам је неће уручити као поклон, сами се за њу морамо изборити. Сад више немамо право да кажемо да нисмо знали.
Саопштење Радне групе за КиМ у коме позива СПЦ да изнесе свој став о потписивању правно-обавезујућег споразума. Радна група за КиМ је, како је раније и најављено, упутила писмо Патријарху српском г. […]
У овој епизоди:
– Лазарева субота – Врбица (05:14)
– Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (12:07)
– Кроз тамнички прозор I (19:56)
– Хероји са Кошара (30:09)
– Устани Србијо! (37:15)
После приступања самопроглашене републике Косово НАТО пакту Република Србија дефинитивно може да се опрости од своје јужне покрајине. То је агенда којом иде Александар Вучић.
Руси су то лепо схватили па су без обзира на деклеративну подршку Александру Вучићу кроз речи добро познатог Сергеја Железњака децидирано Београду ставили до знања…
Грађани Косовске Митровице и Звечана су углавном обављали своје дужности као да и не чују позив на узбуну, пре свега јер је свима јасно да након насилне и противзаконите смене власти 2013. године, такозвани „представници Срба” су они при шиптарско сепаратистичкој „влади” а њихов позив на узбуну је увек ствар медијске помпе и ништа више. До праве узбуне тешко да ће доћи јер сада они са подршком Владе Србије обављају сав посао за шиптарске сепаратисте.
Не могу да наставим даље са писањем јер сам поражен чињеницом да постоје људи који могу бити гори и од оних најгорих какви јесу поменути „интелектуалци српске листе из СНС-а”!
Вучић има путо тога што жели да сакрије, јер својим изјавама и потезима запао у контрадикторност. Такође треба имати у виду да би и Скупштина Србије требало да се суочи са чињеницом да је изгласала Бриселске споразуме, чије горке плодове сада жањемо – каже Марко Јакшић.
Чим се огласила сирена, народ северног дела Косовске Митровице истрчао је на улице. Навика је чудо. Кад су се окупили и зачуђено увидели да се ништа не дешава на чувеном мосту, преко кога је, у неким мање издајничким временима, опасност увек и стизала, почели су да се распитују шта се дешава и због чега је подигнута узбуна. „Ухапшен Марко Ђурић“, одговарали су им упућенији. „Е па, онда ништа“, узвраћали су Митровчани, окретали се назад и враћали својој свакодневици.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…